Гаврилов пуцањ у престолонаследника је одјекнуо Европом и све су очи биле упрте у "буре барута", у Балкан. Аустроугарска и Србија су биле у никад горим односима и почело је звецкање оружјем.

Јулски ултиматум

Аустроугарска је одлучила да 23. јула пошаље ултиматум Србији којим су изнели 10 захтева која би тешко било која суверена држава прихватила.

  • да се угуши свака публикација која дражи на мржњу и презирање аустро-угарске монархије и чија је општа тенденција управљена против интегритета монархије
  • да одмах растури друштво "Народну Одбрану" чија се сва пропагандна средства имају конфисковати и да исто тако поступи против свих осталих друштава и удружења у Србији која се баве пропагандом против Аустро-Угарске; краљевско-српска влада постараће се да та растурена друштва не продуже своју делатност под другим именом или у другој форми
  • да без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу службеника тако и у погледу наставних средстава, све што служи или што би могло послужити томе да се подржава пропаганда против Аустро-Угарске
  • да отклони из војске и из државне службе уопште све официре и чиновнике који су криви за пропаганду против Аустро-Угарске. Цесарска и краљевска влада задржава право да њихова имена саопшти краљевској влади уз предају материјала који их терети
  • да пристане, да у Србији органи царске и краљевске владе учествују при угушивању превратничких покрета, уперених против територијалног интегритета монархије
  • да поведе истрагу против оних саучесника у завери од 15. јуна, који се налазе на српској територији, у истрази која се на то буде односила учествоваће органи које ће царска и краљевска влада за то делегирати
  • да без икаквог одлагања ухапси мајора Воју Танкосића и извесног Милана Цигановића, српског државног чиновника, који су резултатом истраге компромитовани
  • да успешним мерама спречи учествовање српских власти у кријумчарењу оружја и експлозива преко границе, да оне органе пограничних власти у Шапцу и Лозници, који су извршиоцима злочина у Сарајеву помогли да пређу преко границе, отпусти из службе и строго казни
  • да царској и краљевској влади да изјашњења о неопростивим изјавама високих српских чиновника у Србији и у иностранству, који без обзира на своје званичне положаје нису презали да после атентата од 15. јуна у интервјуима говоре на непријатељски начин против Аустро-Угарске
  • да без одлагања извести царску и краљевску владу о извршењу мера, у прошлим тачкама обухваћеним
  • Аустроугарска је дала рок Србији до 6 часова у суботу, 25. јула. Српски одговор се у аустроугарским круговима сматрао као најбрилијантнији пример дипломатске вештине.

    Фото: Википедија

     

    Док једни сматрају да је Србија прихватила све осим 6. тачке, други сматрају да је Србија правила значајне уступке, али да није ниједну тачку потпуно прихватила. Аустроугарска је ипак објавила рат. Почела је општа мобилизација Србије.

    Црни телеграм

    - Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 23. јула 1914. године, коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса и да, у том циљу, прибегне оружаној сили. Према томе, Аустро-Угарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом - писало је у телеграму упућеном Србији.

    Фото: Википедија

     

    Занимљиво је да је у телеграму и писало "а нарочито с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и Краљевске војске у близини Ковина", али да је плавом оловком прецртан. У оригиналном документу се налазио одмах после "за очување свих права и интереса...".

    Пашићу предат телеграм

    Телеграм је послат из Беча преко Будимпеште у Београд, а потом и Врховној команди Српске војске у Крагујевцу, а на крају је дошао и до председника владе Николе Пашића који је био у Нишу, ратној престоници Србије.

    Пашић је на ручку са породицом и руским изаслаником Василијем Николајевичем Штрандманом добио документ. Отворио је телеграм и прочитао садржину па се прекрстио и истог тренутка напустио ресторан са пратњом и сарадницима.

    Пола сата касније је окупљеном народу са балкона саопштио да је Аустроугарска објавила рат Србији.

    Четири године касније - српска тробојка у Вашингтону

    Србија је донела прву победу савезницима у Великом рату, како су га тада називали. Рат да прекине све ратове, мислило се, био је финални обрачун између два велика блока.

    Србија је у том рату пружала страховит отпор и одбијала налете преко Дрине, Саве и Дунава. Држала се мала и ратом измучена Србија против знатно веће и моћније Аустро-угарске све док Немачка команда није преузела команду над фронтом. Тада је почело повлачење српских трупа и вишегодишње избеглиштво војске и команде. Ипак, Србија се није предавала.

    Фото: rs.usembassy.gov

     

    У току пробоја је, на данашњи дан пре 105 година, на иницијативу Михајла Пупина, пријатеља тадашњег председника САД Вудроа Вилсона, подигнута на јарбол изнад Беле куће српска тробојка.

    Овим гестом су Американци одржавали солидарност са српским народом који је пропатио за време Првог светског рата.

    Поред српске, само се још једна застава вијорила на Белој кући, само две године касније је обележена 131. годишњица Пада Бастиље подизањем заставе Француске.

    БОНУС ВИДЕО:

    За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

    Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".