Или је бар тако мислио...

Осам рунди Али је плесао око Вепнера док је публика позивала прослављеног спортисту да нокаутира противника. Али, заправо је Вепнер био тај који је, у деветој рунди, задао први велики ударац те вечери који је Алија ухватио ван равнотеже пославши га на под. Шампион је касније причао да га је Чак нагазио, али то толико и није било важно.

- Било је то као гром из ведра неба и, скоро истог тренутка, Вепнер је постао миљеник публике. Одједном је од потпуног аутсајдера постао неко са ким би се сви могли поистоветити, јер су сви мислили: “Да, волео бих то! Волео бих да урадим немогуће, макар само на тренутак” - причао је касније Сталоне.

Вепнер је нокаутиран тек у последњој, 15. рунди. Убрзо након тога, Сталоне је избацио сценарио за “Рокија”, једну од најбољих спортских прича у историји кинематографије који му је донео Оскара за најбољи филм и као глумца и сценаристу га инстант лансирао у сам врх Холивуда.

Прича о Чаку Вепнеру, човеку који је инсирисао лик Рокија, остала је много мање позната.

Рођен 1939. у Њујорку, Вепнер је још увек био у пеленама када се преселио у Бејон, град у америчкој држави Њу Џерси. Његов тата, Чарли, боксовао је професионално, али Чака је у прво време више занимала кошарка, пише сајт Biography.com.

Склоност ка боксу открио је тек док је служио у морнаричком корпусу касних ‘50-их иако је, финансијски гледано, било мало вероватно да ће се професионално бавити овим спортом. Након отпуштања из војске, постао је чувар у клубу, задовољивши се да песнице користи као избацивач.

Самопроглашени “непоражени” кафански табаџија се на крају вратио боксу у локалним лигама. Освојио је титулу у тешкој категорији у Њу Џерсију 1967. Публика га је прозвала “Бејон блидер”. Надимак је заправо прво имао понижавајућу конотацију - Чак је био познат по томе што је током мечева примао велики број удараца у лице и често крварио. Један изузетно тежак противник, бивши шампион у тешкој категорији Сони Листон, ударао је Вепнера до тачке у којој му је било потребно преко 70 шавова да затворе ране на лицу.

Иако настао као сурова шала, надимак се Вепнеру допао, па га је прихватио и претворио у своје “борбено име”.

- Крварио сам много. Имао сам 328 шавова у каријери. Нос ми је био сломљен девет пута - открио је једном приликом за ББЦ.

Тренирао је као никада за борбу са Алијем

Иако је добио посао продавца, Вепнер је наставио са својом боксерском каријером до раних ‘70-их. Успео је чак и да направи низ од осам мечева без пораза који је укључивао победу над бившим шампионом, Ернијем Терелом.

Његова способност да изнесе меч и прима ударце привукла је пажњу озлоглашеног промотера Дона Кинга који је Вепнеру понудио борбу против “Највећег” - Мухамеда Алија.

Уз обећање о, за њега, огромној исплати од 100.000 долара (поређења ради, Али је требало да добије 1.5 милиона долара), Вепнер је узео слободне дане да би, први пут у животу, тренирао пуно радно време. И, иако су Али, Кинг, Сталоне и буквално сви остали на планети мислили да ће борба бити једва загревање за шампиона, Вепнер је ушао у меч у одличној форми и спреман да изненади.

Фото: Профимедиа

 

Чак није победио у мечу (Али је оживео након нокдауна) али је његова истрајна борба направила од “Блидера” славну личност. Следеће године борио се са Андреом Џином, чувеним америчким рвачем, и два пута изашао је на мегдан и још масивнијем противнику - медведу Виктору.

У то време Чак је већ био у касним ‘30-им и при крају спортске каријере. У септембру 1978. мање од две године након што се лик који је инспирисао нашао на великом платну, Вепнер је изгубио свој последњи меч и решио да је време да окачи рукавице о клин. У каријери је укупно боксовао 51 пут, славио је 35 (17 пута нокаутом), уз 14 пораза и два нерешена меча.

Вепнер је тужио Сталонеа

И даље уживајући у слави, Вепнер је уронио у живот на високој нози. Обилазио је клубове, уживао у слави, а уз помоћ захвалног Сталонеа, чак је био и на аудицији за малу улогу у “Рокију 2”.

Овакав начин живота нагло је прекинут након што је бивши боксер ухапшен због поседовања кокаина крајем 1985. Условно је пуштен из затвора након што је одслужио мање од две године своје десетогодишње казне.

Након тога, Чак се вратио у топли загрљај свог Бејона. Радио је као продавац пића и оженио своју девојку из младости.

Следеће две деценије су протекле тихо, осим ако изузмемо моменат када је Вепнер тужио Сталонеа 2003. јер је користио његово име за “промоцију филмова о “Рокију” и сродних производа у комерцијалне сврхе без сагласности и надокнаде”. Две стране су се нагодиле 2006. непосредно пре објављивања шестог дела франшизе.

Рефлектори су на крају поново пронашли Чака. 2011. појавио се документарац “The real Rocky”, а пет година касније и филм “Чак” који је уместо “италијанског пастува” причао нешто стварнију причу о “Блидеру” из Бејона.

(Историјски Забавник)

БОНУС ВИДЕО: