Беше рођен у Јерусалиму као Неаније, а поста војвода у служби цара Диоклецијана. Наста тада прогон хришћана, а Неаније са одредом доби задатак да затре хришћанство у Александрији. На том путу га задеси страшан земљотрес након чега му се обрати Бог.
- Неаније, камо идеш и на кога устајеш? - рече му Господ.
Када га упита Неаније ко му говори, на небу се појави пресветао крст и зачу се "Ја сам Исус распети Син Божји, обим знамењем које си видео побеђуј непријетеље своје и мир мој биће с тобом".
Фото: Википедија
Потпуно се промени живот војводе Неанија који је направио крст какав је и видео и место да пође мачем на верни народ, он крете са војском против Агарјана који удараху на Јерусалим. Као победник уђе у Јерусалим и објави мајци да је хришћанин.
Царев преки суд
Он бива избеден пред судију и са себе скиде појас војводски и мач, пред судију га баци и показа да је само војник Христа Цара. После мучења заврши у тамници где му се јави опет Господ Исус Христос и надену му име Прокопије.
Прочитајте још
У тамницу му дођоше 12 жена и рекоше да су слушкиње Христове, оптужене бејаху и бачене у исту тамницу са Прокопије где их учаше вери Христовој. Тих 12 жена бејаху страшно мучење, а гледајући муке и храброст њихову, мајка Прокопија такође поверова у Христа па заједно са њима би погубљена.
Када је Прокопије доведен на губилиште, он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се, да хришћанство буде дуговечно. Са неба му би јављено да је његова молитва услишена, па радосно простре главу под мач и оде Господу на вечан мир и увенча се венцем бесмртне славе.
За славу га узеше српски добровољци и усташе од 1876. до 1918. године, као успомену на победу на Дрини реци.
Молитва
Мученик твој Господи Прокопије во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.
Веровања
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Св. Прокопије походи и благосиља младенце. Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на Светог Прокопија није купало. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије. Верници се уздржавају од тежих послова, а светац се слави и за здравље деце. Данас сви треба да се уздржавају од псовки и свађа.
По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ретке, које славе Св. Прокопија као крсну славу.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
