Прича о Банету Гребенаревићу, жестоком момку са београдског асфалта само је једна у низу оних која се завршила мистериозним убиством које до дана данашњег није разјашњено.
Волели сте да гледате филм "Видимо се у читуљи"? Сви се сећају чувене реченице коју је један момак изговорио: "То што ми доживимо у једном дану, обични смртници не доживе за цео свој живот".
Да, погађате, ради се о Браниславу Банету Гребенаревић, најмлађем жестоком момку из филма "Видимо се у читуљи". Он је у тренутку снимања филма имао само 20 година.
- Обични смртници, па то су нормални људи, који овај да кажем, живе један нормалан живот. Ми их називамо обични смртници зато што, кажем да, то што ми доживимо у једном дану, они не доживе за цео свој живот. Значи нема шансе. Они никад да доживе ни толико узбуђења, ни разочарења, ни лепоте, ни ружних ствари у целом свом животу колико ми доживимо у једном једином дану -, рекао је Бане у горе поменутом филму. И није му то била једина изјава која је ушла у анале криминалног миљеа.
- Никада се нисам потукао. Док други билдују, ја вежбам у стрељани -, рекао је Бане током једног разговора вођеног у Будимпешти.
Прочитајте још
Гребенаревић је убијен када је имао само 21 годину, док је заједно с њим страдао и Шубара. Панцири које су носили нису могли да их заштите. Прича о Банету Гребенаревић, жестоком момку са београдског асфалта само је једна у низу оних која се завршила мистериозним убиством које ни дан данас није разјашњено.
- Тог дана, 27. марта 1996. године радио сам у ноћној смени. Дошли смо мало раније на посао, зато што се у тим вечерњим часовима играла квалификациона утакмица између Савезне Републике Југославије и Румуније. И тада је Пикси дао један прекрасан гол. Савезна Република Југославија је победила са 1:0. Припремили смо се за ту утакмицу, уживали смо у тој утакмици, све до 20:00х, када нам је из осмог оделења да је на Новом Београду у улици Стојана Аралице у аутомобилу воксwаген цоррадо италијанских регистарских таблица убијен Бане Гребенаревић и његов компанјон, односно његов друг, Зоран Шубар -, рекао је Часлав Ристић у свом видеу на Јутјубу.
фото: Принтскрин/Јутјуб/Видимо се у читуљи
Ко је био Бане Гребенаревић?
Бане Гребенаревић је био жесток момак новије генерације. Рођен је 1975. године у Београду. Био је млађа генерација тих жестоких момака која је свој свет, имиџ криминални хтела да покаже не у виду криминала. Није он радио класичан криминал. Он је тада у том периоду хтео да буде познат и чувен по томе што ће да пуца на познате, тада, жестоке београдске момке. И наравно да је приликом тих пуцњава дошао у проблем.
Бане Гребенаревић је момак који је живео у складу са 3 П. То је пиштољ, то је пејџер и плавуша. Бане је увек носио панцир са собом, чак и у моменту извршеног убиства над њим носио га је на себи. Веома млад је погинуо, са свега 21 годину.
- Он због тога није могао да се искаже у том свету криминала. Са 15 година је први пут био у затвору и тада је донео одлуку, да када једном крене тим путем да мора тако да се понаша. Први пут се чуло за њега у Београду када је дошао у 'Фит студио' с намером да убије Средоја Шљукића званог Шљука, вођу звездарског клана. Ушао је са пар момака. Средоје Шљукић Шљука и Аџем су седели за столом и Шљука је имао осећај да ће тада он да пуца. То је увек говорио, у сваком интервјуу, да је имао осећај да када је Бане ушао да ће пуцати на њега -, рекао је Часлав и додао:
- Тако је било. Извадили су пиштоље и пуцали су. Ови су им одговорили на ватру, пуцали су и они. Шта се тада дешава? Дешава се да је девојка, која је седела за столом између њих, устала случајно и била је директно погођена у главу, ни крива ни дужна. Звала се Татјана Николић. Тада је имала само 19 година. Када се завршила пуцњава, сви су одаљили, односно побегли из студија. Остала је само та девојка и њена најбоља другарица. Татјана се нашла у погрешно време на погрешном месту. Тада се први пут пише и прича о жестоком момку, Банету Гребенаревићу -, рекао је форензичар.
Тада почиње његов успон, али и његов пад. Годину дана касније, на Лекином брду у Петроварадинској, постављен му је експлозив на прозору његове куће и то на првом спрату. У соби је био он са девојком, али само захваљујући нестручним постављањем експлозива, који је био постављен у погрешном смеру, Бане Гребенаревић је прошао без повреда.
- То је био први покушај атентата на Банета. Следећи атентат је био у септембру те 1995. године, негде у Цетињској улици. Неки момци су пуцали на Банета и ту је прошао са лакшим повредама. Метак из пиштоља погодио га је у руку, али један метак се заглавио у панцир који је он носио на себи -, рекао је Часлав и додао:
- Али, 27. марта 1996. године на Бежанијској коси у улици Стојана Аралице Бане Гребенаревић је изгубио живот. Бане је са Зораном Шубаром дошао у породичну кућу свога оца како би и они одгледали утакмицу између Југославије и Румуније. Седели су. Тодор Тоша Гребенаревић био је у то време играч Партизана. Гледали су утакмиу и када је Пикси дао гол рекао је мајци: 'Ми сада идемо до пицерије. Немамо више шта да гледамо, ово је прекрасан гол'. Спремио се, дошли су до врата куће и мајка му је рекла: 'Сине, немој да заборавиш да ми уплатиш yуго 45', пошто су јој месец дана пре тога украли аутомобил -, рекао је Часлав и додао:
- Изашао је из куће, сео је у волксwаген, возач је био Шубара. Кренули су улицом Стојана Аралице, возили су 20, 30 метара, а онда су из мрака, иза зграде, изашла два НН извршиоца и у њиховом правцу испалили, из две аутоматске пушке, више метака. Била је то унакрсна ватра. Задобили су повреде од којих су обојица преминули на лицу места, иако су на себи носили панцире. Нападачи су пуцали из калашњикова који је тада бушио те панцире као сир -, рекао је он.
Како је он даље наводи, аутомобил је имао велики број оштећења, поготово на предњем ветробранском стаклу и на десној страни возила, што говори да је мета овог напада био Бане Гребенаревић. Нису имали никакве шансе да преживе.
- Глава Банета Гребенаревића је пала на командну таблу возила. Око њега је било доста крви. Након скидања панцира ми смо у панциру, и наравно у телу, видели да су пројектили прошли и да су на тим деловима, значи у пределу грудно коша и у пределу стомака, добили пројектиле од калашњикова. На коловозу и тротоару затекли смо више од 50 чаура. Пуцано је из два ватрена оружја. Када смо дошли на увиђај Бане Гребенаревић је за појасом носио пејџер и стигла је порука. Ми мислио да је то убиство наручио Средоје Шљукић Шљука -, рекао је Часлав.
Иначе, песма "Истина", коју су изводили Владимир Илић Ила и Ненад Алексић Ша, настала је по истинитој животној причи, и говори о смрти Татјане Николић, која је умрла на рукама Илићеве сестре 1994. године. Својевремено репер је дао изјаву о спекулацијама да је његова песма писана по истинитој причи, што је гануло многе његове обожаваоце.
- Поносан сам на ту песму. Татјана Николић, најбоља другарица моје сестре, погинула је 1994. године, са 20 година, у кафићу на Звездари. Она и моја сестра су седеле тамо, где је био Шљука (Средоје Шљукић) са пријатељем. Дошао је покојни Бане Гребенаревић да убије Шљуку. Кренуо је да пуца, Тања је скочила и добила метак у чело. Сви су побегли, а моја сестра је ставила у кола и одвела у Ургентни. Тања је имала три брата, рано је остала без родитеља. Трагична прича -, рекао је Ила једном приликом.
фото: Принтскрин/Јутјуб/Видимо се у читуљи
Како је он даље наводи, аутомобил је имао велики број оштећења, поготово на предњем ветробранском стаклу и на десној страни возила, што говори да је мета овог напада био Бане Гребенаревић. Нису имали никакве шансе да преживе.
- Глава Банета Гребенаревића је пала на командну таблу возила. Око њега је било доста крви. Након скидања панцира ми смо у панциру, и наравно у телу, видели да су пројектили прошли и да су на тим деловима, значи у пределу грудно коша и у пределу стомака, добили пројектиле од калашњикова. На коловозу и тротоару затекли смо више од 50 чаура. Пуцано је из два ватрена оружја. Када смо дошли на увиђај Бане Гребенаревић је за појасом носио пејџер и стигла је порука. Ми мислио да је то убиство наручио Средоје Шљукић Шљука -, рекао је Часлав.
Иначе, песма "Истина", коју су изводили Владимир Илић Ила и Ненад Алексић Ша, настала је по истинитој животној причи, и говори о смрти Татјане Николић, која је умрла на рукама Илићеве сестре 1994. године. Својевремено репер је дао изјаву о спекулацијама да је његова песма писана по истинитој причи, што је гануло многе његове обожаваоце.
- Поносан сам на ту песму. Татјана Николић, најбоља другарица моје сестре, погинула је 1994. године, са 20 година, у кафићу на Звездари. Она и моја сестра су седеле тамо, где је био Шљука (Средоје Шљукић) са пријатељем. Дошао је покојни Бане Гребенаревић да убије Шљуку. Кренуо је да пуца, Тања је скочила и добила метак у чело. Сви су побегли, а моја сестра је ставила у кола и одвела у Ургентни. Тања је имала три брата, рано је остала без родитеља. Трагична прича -, рекао је Ила једном приликом.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
