Топлотно острво је феномен где урбана подручја имају више температуре у поређењу са руралним или природним окружењем. Узрок томе је промена земљишног покривача, намене земљишта и изграђене средине: урбане средине се понашају као сакупљачи топлоте, посебно у летњим периодима, што има различите последице, пре свега по јавно здравље, пише Клима101.

Топлотно острво може се мерити на разне начине, а један од бољих је кроз тзв. тропске ноћи (током којих се температура не спушта испод 20 °Ц). Индекс тропских ноћи је врло једноставна бројка: у питању је тропских ноћи у току једне године, а овај индекс је, показују истраживања, знатно виши у урбаним срединама него у њиховом окружењу, парковима и другим зеленим површинама, и то управо због ефекта топлотног острва.

Али нису све урбане површине исте. Колико ће топлотно острво бити изражено, па и колико ће један град имати "вишка" тропских ноћи зависи од природних, али и од људских фактора, пре свега од карактера урбаног простора, односно земљишта.

Топлотно острво може узроковати велике проблеме када је у питању јавно здравље становништва. Оне доказано могу довести до здравствених проблема посебно код старије популације и хроничних болесника јер онемогућавају нормалан сан и ефикасно регенерисање организма у току ноћи. Додатно, ефекат топлотног острва утиче и на повећано загађење ваздуха због карактеристике да већа храпавост урбане морфологије успорава струјање ветра.

По свему судећи, и нажалост, Београд је по овим параметрима "шампион", а то врло јасно можемо видети на овој мапи тропских ноћи у Београду, која приказује разлике између просечног броја тропских ноћи у току године од 2008. до 2017. године:

Фото.Принтскин/гоогле мапс

 

Где су врхови топлотног острва у Београду?

Посматрајући карту броја тропских ноћи можемо рећи да је целокупан шири центар Београда укључујући велики део Новог Београда значајно погођен ефектом топлотног острва. Постоје варијације у просечној температури између одређених централних делова града али сви они се крећу у распону од 40 до 50 тропских ноћи. Изузетак представљају велике парковске и шумске површине и делови насеља у њиховој непосредној близини, као и токови река.

Нови Београд

Већи део Новог Београда има највише вредности на температурној скали. Као што се може видети на мапи, посебно се издваја шира централна зона (подручје између Булевара Николе Тесле и Булевара Милутина Миланковића) са 50 тропских ноћи годишње. У њој доминирају блокови високог интензитета изграђености, мрежа великих саобраћајница и различите намене земљишта. Ово резултира великим процентом непорозних површина и високим антропогеним топлотним билансом.

Урбоморфолошке карактеристике у комбинацији са факторима рељефа (низија са мањом надморском висином) и атмосфере (већи ваздушни притисак) резултира синергијом неповољних фактора. Поред централне зоне, на Новом Београду су једнако неповољни услови на подручјима садашњих и некадашњих индустријских подручја (ткз. "браунфилд" локације) – некадашњи индустријски комплекс ИМТ-а и бродоградилиште на Сави.

Оно што забрињава је тенденција "инвеститорског урбанизма" на Новом Београду која доводи до нестанка зеленила у новоизграђеним блоковима што само доприноси ефекту топлотног острва. Браунфилд локације које су већ препознате као изузетно неповољна подручја се постепено замењују новим "стамбено-пословним" зонама које ће својим густинама изграђености и малим уделом зеленила једнако, ако не и више, допринети ефекту топлотног острва.

Савски амфитеатар

Можда изненађује да је подручје Савског амфитеатра има већи број тропских ноћи (чак 50) и од дела најужег центра града око Кнез Михајлове улице (око 40 тропских ноћи). Комбинација фактора рељефа и изграђености дају објашњење- широко равничарско десно приобаље Саве са надморском висином од 70 до 72 метра је омеђено Калемегданом, теразијском гребеном и сењачком падином је склоно задржавању топлијих ваздушних маса.

Поред тога, ово подручје је одувек било лишено великих зелених површина и природног земљишног покривача, у прво време због железничке мреже и индустријских објеката. Иако мапа тропских ноћи приказује ситуацију до 2018. године када се Београд на води још увек није изградио, ситуација данас није ништа мање неповољна, напротив. "Београд на води" због високог интензитета изградње у налету инвеститорског урбанизма прети да трајно окује бетоном Савски амфитеатар. У његовом саставу се налази и комплекс Београдског сајма који због великих бетонских непорозних површина доприноси ефекту топлотног острва. Међутим, уколико се остваре намере да се сајам замени проширењем "Београда на води", ситуација може постати само још неповољнија.

Урбана структура "Београда на води" се одликује комбинацијом објеката различитих висина који су густо (али и готово насумично) распоређени између саобраћајне матрице што доводи до повећања параметра храпавости подлоге. Последица овога је слабљење опструјавања ветра и веће задржавање топлоте и загађења.

Оазе хлада у Београду

Оазе хлада се јасно издвајају на мапи тропских ноћи као зеленија и плавља подручја где је температура у просеку нижа и до 6 °Ц, односно број тропских ноћи је од 0 до 25. То су све београдске шуме, парк Ушће, Калемегдан и Ада Циганлија. Ово је очекивано с обзиром на то да густа вегетација на неколико начина утиче на мање загревање ваздуха.

Пре свега крошње дрвећа чине једну врсту надстешнице која својим хладом спречава интензивније загревање подлоге. И сама подлога у парковима и шумама је природна и порозна и већим делом је прекривена густом вегетацијом. Вегетација додатно расхлађује ваздух процесом евапотранспирације, одајући водену пару која смањује топлоту ваздуха.

Приметан је веома позитиван ефекат великих озелењених површина на смањење температуре ваздуха у околној урбаној структури. Ефекат хлађења се може приметити и неколико километара од шуме или парка, па је тако уочљив утицај Кошутњака на "хлађење" Бановог брда и других насеља у близини, или Звездарске шуме на своје урбано окружење.

Теразијски гребен – изненађење?

Иако су многи претпоставили да је ефекат топлотног острва најизраженији у самом центру града, он је генерално за нијансу блажи од очекиваног. Разлог томе је морфологија терена односно рељеф Београда. Брдовити шумадијски предео се завршава и додирује панонску равницу управо у Београду, тачније теразијским гребеном и Калемегданом. Нагнути терен и правац ветра који је доминантан у правцу пружања гребена су фактори који макар за 10 умањују укупан број тропских ноћи. Ипак то нису довољно јаки фактори да би значајније неутралисали велику топлоту коју акумулирају бетон и асфалт који доминирају на Теразијском гребену.

Дунавска падина и приобаље

Подручје омеђено улицама Душанова, Џорџа Вашингтона и Булевар Деспота Стефана до Панчевачког моста чине најтоплију зону ужег центра града. За ову ситуацију је одговорна комбинација више фактора- присуство некадашње железничке мреже која деградира земљиште, затим доста индустријских и лучких постројења уз марину Дорћол и луку Београд. Поред тога, то је густо изграђено подручје са јаким градским саобраћајницама.

Реализација линијског парка који се протеже целом дужином овог подручја би требало знатно да поправи ситуацију јер ће увести значајне зелене површине на простору некадашњег деградираног земљишта. Оно што, међутим, представља опасност јесте урбана регенерација некадашњих индустријских и лучких зона приобаља по принципима "инвеститорског урбанизма" који интензивира изградњу стамбених и комерцијалних садржаја на штету удела зелених површина и природног порозног земљишног покривача.

Напомена: Захвалност на консултацијама и уступању података за мапу тропских ноћи дугујемо Проф. др Владимиру Ђурђевићу са Физичког факултета Универзитета у Београду и његовом сараднику Лазару Филиповићу.

(Клима101)

БОНУС ВИДЕО: