НЕЋЕ МОЋИ: Талибани хоће да забране дрогу - ево зашто неће успети (ВИДЕО)

Биће то први пут у протеклих 20 година да ова биљка, сирови састојак опијума и хероина, расте слободно, без уплитања америчких и коалиционих снага.

Контрола садње мака сада је у рукама нових владара Авганистана, талибана, који су годинама користили ову биљку да би финансирали своју побуну, зацементиравши тако дугогодишњу позицију земље као водећег светског произвођача опијума.

Талибани су недавно обећали да ће забранити производњу и продају дрога, али је одустајање од трговине опијумом готово немогуће, имајући у виду тешку економску ситуацију у којој се налази Авганистан и чињеницу да је мак једини извор прихода за огромху и сиромашну руралну популацију.

На свом врхунцу 2017. године, годишња производња опијума била је процењена на неких 1,4 милијарде долара, односно 7,4 посто БДП-а Авганистана, показују подаци Уједињених нација. Тај бројка се сурвала на 400 милиона, односно два процента БДП-а 2020. године због пада цене наркотика под приливом синтетичких дрога и метамфетамина.

Мак је и поред тога једини поуздани извор прихода за фармере у земљи коју су деценије ратовања опустошиле. Што нестабилнији буде Авганистан, то ће мак све више садити људи који немају други начин да обезбеде себи негу сигурност у старости.

- Људи кој га гаје су најчешће најсиромашнији - рекла је Лос Анђелес тајмсу Ангела Ме, истраживач УН-ове канцеларије за дрогу и криминал и проценила да је удео Авганистана на глобалном тржишту опијума већи од 80 процената.

Сами талибани добро знају колико је забрана производње опијума немогућа. Први пут када су владали Авганистаном, забранили су узгој мака 2000. године, уништили 90 посто засада и срезали за две трећине снабдевање света хероином.

Та одлука гурнула је фармере у огромне дугове, довела до велике кризе и незапослености и уздрмала подршку коју су талибани у овим деловима земље, након што су их Американци срушили са власти 2001.

Стручњаци сматрају да новим прогласом против наркотика, талибани покушавају да убеде свет да више нису земља парија и да су прикладни за добијање међународне помоћи у тренутку када је земља на ивици катастрофе.

Локална валута, афгани, могла би ускоро да пропадне, будући да више нема редовних улагања америчких долара у Централну банку Авганистана. Талибанима је такође затворен приступ милијардама развојне помоћи.

- Дрога ће највероватније послужити као џокер у преговорима са међународним играчима - рекао је Џонатан Гудханд, експерт за глобалну трговину наркотицима са Лондонског универзитета, и описао талибане као групу ухваћену између страних и домаћих притисака.

- Ако талибани стварно покушају да уведу драконске мере борбе против наркотика, поткопаће поверење својих људи и погоршаће хуманитарну и развојну кризу која тренутно погађа већи део популације - рекао је он.

Са истим проблемом сусреле су се и америчке и савезничке снаге приликом покушаја да обнове Авганистан после пада талибана пре 20 година. Борба против дроге често је остављана по страни док су се борили против Ал Каиде и других терористичких мрежа. Да би се изборили са милитантима, америчке снаге и званичници су често морали да траже помоћ племенских лидера умешаних у трговину опијумом. Војни команданти нису били вољни да уништавају усеве мака из страха да ће разбеснети те исте фармере и лидере чију су помоћ тражили.

Када су и пробали да се позабаве проблемом наркотика, корупција, лоши планови и још лошија изведба су најчешће доводили до пропасти тих акција, наводи се у извештају из 2018. који је поднео амерички специјални инспектор за реконструкцију Авганистана.

Британска операција из 2002. која је подразумевала плаћање фармерима за уништена поља, само је довела до тога да се засаде нова јер су фармери схватили да могу и да праве опијум и да профитирају од уништавања преосталих поља.

Петнаест година касније, САД су покренуле скупу операцију ваздушних напада на лабораторије дроге која није довела до прекида у производњи опијума јер су се нове склепане "фабрике" појављивале на другом месту у року од једног дана.

Додатни проблем су били авганистански званичници који су примали мито, а неки су чак и учествовали у кријумчарењу. Агенти америчке агенције за борбу против наркотика ДЕА пронашли су 2005. године око 10 тона опијума сакривених у канцеларији гувернера провинције Хелманд, срцу авганистанског појаса мака.

Сједињене Државе су потрошиле готово 9 милиона долара у периоду између 2002. и 2017. како би зауставили трговину опијумом у Авганистану. Уместо да опадне, број поља мака у том периоду се утростручио.

- Упркос овој инвестицији, производња и трговина дрогом само се боље учврстила - наводи се у извештају специјалног иснпектора.

Кампања борбе против наркотика вођена је идејом да талибани пуне џепове новцем од продаје опијума. Према једној америчкој процени, талибани су трговином наркотицима у Хелманду остваривали чак 60 посто својих прихода.

Стручњаци, међутим, кажу да су те бројке претеране. Талибани се више ослањају на опорезивање обичне робе попут горива и цигарета него на опорезивање наркотика. Верује се да су 2011. ти порези на кријумчарену робу доносили више новца талибанима од пореза на продају опијума.

Стручњаци кажу да је то важна чињеница коју не треба занемарити и да није у реду критиви талибане за трговину дрогом а потпуно игнорисати слабу владу, сиромаштво и лошу безбедносну ситуацију што су главни разлози због којих се фармери окрећу узгоју мака.

- Зависност талибана од нарко прихода је претерана - каже Гудханд.

- Дрога је очигледно допринела ратном ковчегу талибана, уз опорезивање кријумчарене робе која је на крају била важнија од дроге, додао је он.

Забрана гајења мака могла би да има и последице на глобално тржиште наркотика које је већ уздрмано прошлогодишњим пучом на Мјанмару, другом највећем произвођачу опијума на свету.

Одсуство авганистанског опијума и хероина, чији су крајњи корисници махом људи у Европи, Африци и Канади али не и у САД, могло би да пружи простор појави изузетно потентних синтетичких опијата попут фентанила из Кине и Индије, које кријумчари више воле јер су лакши за пренос. Та дрога је већ присутна и популарна у Северној Америци.

- Ако Авганистан и талибани остану при забрани, брзо би могли да се нађу без тржишта у Европи", каже Ванда Фелбаб-Браун, сарадник Брукингс института. "Друге земље би лако могле да се пребаце на синтетику из Кине и Индије. Синтетични опиоди су много опаснији. Хероин је овде мање зло.

Фелбаб-Браун каже да постоји преседан када је реч о земљи која је искоренила трговину опијумом: Тајланд. Крајем 1980их, ова земља је успела да смањи прозводњу опијума тако што је фармерима који су гајили мак понудила друге послове. Понављање те формуле биле тешко у Авганистану. Тајланд је имао предност мирне, индустријализоване економије и много је мање производио опијум од Авганистана.

Биће невероватно тешко ослободити Авганистан опијума, каже Фелбаб-Браун.

- Чак и под претпоставком да земља остане стабилна и не склизне у грађански рат и добије значајну међународну подршку, и даље ће бити потребне деценије да се Авганистан скине са мака - рекла је она.

Неког успеха је ипак било. Витал Кароши, директор пољопривредних програма при хуманитарној организацији Мерси корпс, каже да је његова група убедила хиљаде авганистанских фармера да батале узгој мака и окрену се вредним алтернативама попут бадема, пистаћа и шафрана.

Каже да је то био напоран и тежак посао јер већина фармера није знала да гаји ништа друго осим мака. Неки су користили премало воде, други превише. Такође, било је тешко надметати се са већ постојећом инфраструктуром трговаца опијумом, где су кријумчари често плаћали фармерима чак 40 посто износа за цео род унапред. А заразлику од фенси орашастог воћа које тражи и специјалне услове чувања, узгајивачи мака су своје усеве могли одмах да продају.

- Фармери су деценијама обучавани како да гаје мак - каже Кароши који је недавно успео да побегне из Кабула у Бангалор.

- Већ имају тржиште и приходе. Биће потребне године врло концентрисаног напора и рада да се пребаце на нешто друго.

(Курир)