ПОРАСТ ТУРИЗМА У 2022. години милион више туриста него 2021

Сања Павловић, стручњак за туризам истакла је за Нпортал да је после периода корона вируса, туризам у Србији развијенији и да је током прошле године наше туристичке дестинације посетио далеко већи број страних туриста. 

Колико нам је потребно новца за вишедневни боравак и које актуелне дестинације овог лета и зиме препоручујете? Да ли ће се можда спустити цене када је у питању одмор?

- Цене на туристичком тржишту су условљене бројним факторима, формирају се у зависности од услова тржишта и треба их анализирати у вези са глобалним променама (економска криза, пандемија). Цена боравка у одређеној дестинацији зависи од њене афирмисаности и препознатљивости, конкурентских односа, врсте категорисаних смештајних објеката (сеоско туристичко домаћинство, камп, хостел, мотел, хотел са пет звездица...), начина на који је резервисан смештај (посредством агенције или у сопственој режији), афинитета туриста и разноврсности понуде (шта туристи желе и могу да виде). Исто тако, постоје знатне разлике у оквиру понуде смештаја и исхране када је реч о једном мотивском облику туризма (бањски, планински, сеоски, градски), где на пример најам објекта по дану, у руралном простору може да кошта од 4.000 до 30.000 динара.

Разноврсна туристичка понуда наше земље иде у прилог томе да осим у већ познатим и посећеним дестинацијама, треба боравити и у оним местима која немају туризам развијен као на Копаонику, Златибору и Врњачкој Бањи. У том смислу, свакако треба видети и доживети Ђердапску клисуру, Горње Подунавље, Власину, Голију, Златар, Стару планину, Сијаринску Бању, бању Кањижу, села у Гружи, Рудничко-таковском крају или у околини Косјерића и још много природних и културних туристичких атракција којих има у скоро свакој општини у Србији.

Фото: Приватна архива

 

Који народи најчешће посећују туристичка места у Србији? Колико година имају најактивнији туристи, која места обилазе? Поједници се либе да путују по Србији, због чега?

- Страни туристи у Србији су углавном из земаља бивше Југославије, Бугарске, Руске Федерације, Турске, Немачке. У 2019. години најбројнији су били Кинези, али је пандемија утицала на смањење броја туриста из Кине. 

Просечан страни туриста у Србији има 40 година, запослен је или предузетник. Србију је посетио више од три пута или први пут. Страни туристи најчешће посећују Београд, Нови Сад и Суботицу, али и  Шумадију и Западну Србију.

Страни туристи у Србији хвале гостопримство, храну, природу. Замерају што у мањим местима нема довољно организованих излета и водича, квалитет информација на одредиштима је неодговарајући, атракције нису добро повезане јавним превозом, пешачким и бициклистичким стазама, нити су прилагођене особама са инвалидитетом. Запажају да се о заштити животне средине не води рачуна.

У односу на године посетилаца, како можемо поделити туризам и која је Ваша препорука? 

- Ако у обзир узмемо старосне групе туриста, постоји подела на: испод 20 година, 20–29, 30–39, 40–49, 50–59 и више од 60 година. Можемо да говоримо о дечијем, омладинском, туризму трећег доба. Исто тако, издвајају се Baby-Boom генерације (рођени након Другог светског рата, од 1946. до 1960. године), генерација X (од 1961.  до 1980. године), миленијалци или Y генерација (људи рођени између 1981. и 1995. године) и генерација Z ‒ iGeneration (рођени у периоду 1995‒2012. година). Најновија генерација се назива Alpha. У теоретском смислу млађи туристи ће пре да изнесу идеје у вези са представљањем нових производа или услуга. Старији туристи ће вероватно да имају конзервативнији став према новим производима и услугама. Детаљна истраживања тржишта, узимањем у обзир старосне структуре туриста, помажу у дефинисању њихових профила.

Фото: Архив Новости

 Србија је држава богата туристичким местима и историјом. Која су заборављена културна места, споменици које вреди посетити? Који бисте посебно издвојили да је од значаја?

- Иако је у културној туристичкој понуди Србије доста пажње посвећено археолошким локалитетима, манастирима и понуди у градским туристичким местима, не треба заборавити да  је богата историјска прошлост оставила бројна културна добра. Спомен-обележја из Првог и Другог светског рата недовољно су посећене културне туристичке вредности. Културолошка разноликост је прилика да се туристи упознају са традиционалним обележјима народа који живе у Србији, јер се тако подстичу интеркултурни дијалог и поштовање других начина живота. Од почетка овог миленијума, у свету и код нас, значај добија нематеријално културно наслеђе: усмена традиција и језик, празници, музика, игра, обичаји, веровања, стари занати, знања о природи, лековитом биљу и народној медицини. Нематеријална баштина промовише, одржава и подстиче културни диверзитет, а такође развија креативност. 

Који део приче о културним споменицима можемо прихватити као истину, а шта као мит? 

- Туристичка презентација културних споменика углавном се заснива на историјским изворима, а туристима је занимљиво да чују митове и легенде у вези са локалитетима. Као део веровања народа, митови су значајан елемент културе и потенцијални туристички мотив. Како су се преносили са генерације на генерацију, усменим или писаним путем, у њих су уношени нови, другачији садржаји и тумачења. Због тога имају извесну дозу мистичности и куриозитетности, што се у туризму  посебно вреднује. Као митски преци Срба помињу се змајеви, међу којима су Змајевити деспот Стефан и Змај Огњени Вук (Вук Гргуревић, унук Ђурђа и Јерине Бранковић), Змајевити Краљевић Марко, опевани у народним песмама. 

Фото: Архив Новости

Постоји ли ваша омиљена културна дестинација и због чега  њу бирате и препоручујете? Која је разлика у развоју туризма за време СФРЈ, рецимо и  сада?

- Омиљену културну дестинацију немам, али бих волела да посећујем она места која подржавају светски туристички тренд: живети као локалци. На тај начин, захваљујући доживљају, туристичка искуства постају најдубља, а интересовања и сазнања комплексна. 
У време СФРЈ, туризам у Србији најпре је био усмерен ка развоју бања и планина, а касније Београда и Новог Сада. Постојали су одређени попусти за домаће туристе, подршка изградњи смештајних капацитета (ниске кредитне камате), међу којима су била популарна радничка одмаралишта. Највећи број долазака и највећа потрошња забележени су крајем 80-их година прошлог века, али исто тако треба поменути да је развој туризма у Србији карактерисала турбулентност и нестабилност, какве сада нема. У савремено доба, Београд је посећенији него бањски и планински туристички центри, док Нови Сад бележи све већу посећеност. Разноврснија је понуда смештаја, као и алтернативних облика туризма (пословни, вински, туризам догађаја, екотуризам, авантуристички, спортски, културни, транзитни). 

БОНУС ВИДЕО: