Циљ је, каже нам уредник странице Вељко Жижић, да се наш језик обогати речима које описују нове појмове и животне чињенице, али и којима би били замењене туђице које немилице користимо.
- Очигледно је да су српском језику потребне нове речи - каже Жижић за "Новости". - Циљ је да скренемо пажњу српске јавности на речи и вредност речи које говоримо. Понекад из расејања ми посебно добро видимо и осећамо погубан утицај коришћења туђица. Мени је неприхватљиво да пред својом децом, која енглески добро говоре, уместо "образовање" изговорим реч "едукација". И иначе је та реч у српском језику потпуно извитоперена. Овде треба рећи да и други језици имају слична такмичења. Иако се ово не каже често, ми смо народ богат и уман, врвимо добрим и вредним људима, богатим језиком и вредним друштвеним тековинама. Понекад то заборављамо. Језик је средство и огромна друштвена вредност и тековина. Мора бити љубоморно чувана.
Иако је такмичење недавно почело, предлози већ пристижу, а наш саговорник нам наводи неке од њих:
- Из Аустралије смо добили "скупи-крпи". Ово је предлог замене за копи-пејст. Српском језику недостаје пуно савремених израза у свету рачунара, па ово није лош покушај. Професор из Никшића нас је обрадовао овом речју: "светлозарје" уз објашњење да се састоји из две речи - светло и зарје и да се може користити када нас озарује тренутак кад грашне светло од грома, од пролазеће комете... али и за човека сатканог од светлозарја. Из Новог Сада је стига реч "надувеница", за некога ко се представља посебно образованим.
Вељко Жижић наглашава да се наш језик говори у више од сто земаља на свету, па је достигнуће повезати све те заједнице једном темом.
Прочитајте још
- Зато нас изузетно занима да добијамо пријаве са свих страна света, од Канаде, САД, Аустралије, до Србије, Републике Српске, Црне Горе и других предела бивше Југославије - каже наш саговорник.
Иначе, Жижић истиче да је "Мала библиотека" мали, непрофитни сајт, који служи за неговање српског језика. Настао је као резултат рада при црквеној школи у Лондону, где је направљена права библиотеку за децу. Сајт је добио и Змајеву награду.
- Тежња је да преточимо српски језик у садржај који је савремен и лако доступан на свим географским ширинама - каже Жижић.
- Тежимо и да смањимо неред и буку у језичком простору, што је посебно важно данас када смо схватили немиле последице дивљих садржаја по децу и по њихово душевно здравље.
Жижић нам на крају каже да, иако живи у Лондону 30 година, не осећа да живи ван Србије.
- Желим да останем повезан са прецима, па тако и моја деца - каже он.
- Да би деца научила језик потребно је пре свега развити љубав за језик. Често кажем да су Новак Ђоковић и Никола Јокић најбољи учитељи српског језика, управо јер код деце стварају понос и љубав и за језик.
БОНУС ВИДЕО:
