Ђурђевдан се узима као граница између зиме и лета. Раније су тога дана хајдуци напуштали своја склоништа у којима су се скривали током зиме и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну хајдуковање. Зато у народу и постоји изрека "Ђурђевданак - хајдучки састанак."

После Божића, Ђурђевдан је празник са највише обичаја. Већина њих односила се на здравље, плодност, млечност стоке, здравље укућана, на удају, женидбу...

Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину до следећег Ђурђевдана.

Фото: СПЦ

 

 

Понегде на Ђурђевдан народ одлази у природу, заједнички на ђурђевдански уранак. На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем да буду напредни као врбе, ките здравцем да буду здрави као здравац, копривом, да коприва опече болест и селеном да им душа мирише као селен.

Магијска својства приписивала су се и води. Купање и умивање ђурђевданском водом гарантовало је здравље током читаве године. Купало се на сам дан празника, пре изласка сунца.

Кукурек за благостање

Чудесну моћ, по веровању, има стручак кукурека убран на Биљни петак, али на место одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хлеба. Венац од тог кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у пословним књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства.

Током вечери, треба поново отићи на место где је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ. Тада се, тврде они који су томе присуствовали, на небу појави кратка бљештећа светлост која свакога ко је види убрзо учини богатим.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".