Нестали младић је последњи пут виђен у породичној кући где живи са оцем Слободаном и маћехом, са сестром и два врата и од тада му се губи сваки траг.
- Гледам у ту вода сваки дан, пешке или у чамцу, мутна је, да ли је он унутра… То је кошмар… ноћу не спавам, десет дана не улазим у његову собу, сваки дан се помолим Богу за сутра, и тако данима - рекао је отац несталог младића.
Потрага за Александром траје већ 12 дана, а његов нестанак и даље истражује породица. Излазило се самоиницијативно чамцима и данас креће још једна екипа пријатеља и добрих људи, који ће претраживати реку Саву.
- Битно ми је да потрага и даље траје и да се он пронађе, па како буде. Желим да знам где је моје дете! Александар је дете моје и жене из претходног брака, Биљане, имамо још једну девојчицу која има 12 година, они живе са мном у последњих, више од девет година - каже очајни отац Слободан за "Озон" и додаје:
- Тог кобног дана изашао је из наше куће, био је цео дан нормалан, шалили смо се, никакве слутње није било, обукао је чисту тренерку, моја садашња жена је предложила да му опере неке ствари, није хтео јер је рекао да свакако не иде нигде, стримовао је онлајн и играо игрице. Око 19 часова разговарали смо и отишао је у своју собу, потпуно нормално се понашао. Жена је окупала сина (4), успавала га и ја сам отишао да се туширам, око 22 сата, он је вероватно изашао тада.
Прочитајте још
Фoто: Друштвене мреже
16. априла почиње пакао који траје и даље
- Александар се у току ноћи искрао, ми то нисмо знали. Има своју собу коју дели са братом. Ништа, баш ништа није указивало на пакао који се сада дешава. Ујутру је моја ћерка из брака са првом женом, устала и рекла да Александра нема. Мислили смо да је отишао у град, била је субота, дешавало се да не дође, остане са друштвом, преспава код неког. То што је изашао напоље, помислио сам као родитељ, иако можда нисам у праву, може значити да је негде са друштвом, или је можда преспавао код неког друга, дешавало се - присећа се Слободан јутра које им је заувек променило живот.
Како каже, Александар није понео са собом телефон, јер га није ни имао. Разбио му се, а он није хтео нови. Тај разбијен телефон није носио са собом данима пре нестанка.
- Отишли смо код баке на ручак, а како је она спремила за све, без тањира за Сашу, помислио сам да је био код ње, што често ради, тада још увек није било сумњиво. Он је, као и остала деца често одлазио код баке и деде, волео је да буде са њима. Не би сигурно урадио себи нешто нажао, та помисао, тог јутра, мени није била ни на памети - прича Слободан.
По повратку са ручка Слободанова жена је ушла у Александрову собу да спреми кревет и тада су почеле да се јављају сумње.
Фото: Нестали Србија
- Ћерка је прочитала неке поруке, то нам је било сумњиво, никада није остављао компјутер упаљен, поготово не поруке, те поруке су биле на инстаграму, то јесте ружно изгледало али сам мислио да се шали. Почео сам да претражујем свој телефон, након прелиставања видим вест да је млађи мушкарац скочило с моста, пресекло ме. Послао сам ћерку код бабе да је пита да ли се Александар јављао, баба је рекла да није, звали смо Биљанину маму и њу да питамо, нешто ми није дало мира - рекао је за портал Озон Слободан, даље наводећи:
- Биљана није хтела да се јави пар пута и каже да је тек тад видела поруке које је њој Саша писао, рекла је да је задњу поруку послао у 21:23, написао јој је „еј кево, кевице“. Она је звала његове другове и рекла да јој је рекао један од другара да се прича у локалном кафићу да је Александар због девојке скочио са моста, истог момента сам отишао у СУП и пријавио, све смо испричали инспектору.
Сломљени, али желе истину
- Сви смо узнемирени, претужни, без физичке снаге али са вољом да нађемо мог Александра. У овим условима каква је сада Сава неће нико ронити и ми то знамо. Организовао сам пријатеље са посла, радим у каменорезачкој радњи, звао сам све који знају да возе чамце, потрага не траје сваки дан, не могу људе да терам. Ипак, они се сами јављају, желе да помогну. Претражили смо Саву до Дреновца са четири чамца, сваку сумњиву грану, смеће, било шта, све померамо. Захвалан сам пријатељима који су уз мене и траже мог Александра - истакао је Слободан.
Нажалост, свакодневне обавезе не дозвољавају дуготрајнију и детаљнију потрагу, с обзиром на то да сви раде.
- Можда их често и не спомињем, рибаре који у својим чамцима претражују Саву, Далибора, Александра, Зорана, мог брата Мирка… кренемо ујутру у 09:00 и вратимо се у 14:00 часова, то је само пут у једном правцу, стварно, има пријатеља који раде невероватне ствари за мене. Рекао сам им да им се не би могао одужити ни за пет живота. Све то помаже. Али, на крају свега, када угасите светло, остаје само то да нађем моје дете, само ми је то жеља, а како ћу и тада преживети, не знам - рекао је Јовановић.
Свашта се сазнаје из дана у дан
- Свашта се сазнаје из дана у дан, наводно је Александар причао са једним другом и рекао како има велики проблем који не може никоме да каже. Компјутер сам однео у полицију на испитивање. Полиција ради свој посао, ја тражим своје дете како знам и умем. Нисам заинтересован да се медијски појављујем, али знам да медији могу да помогну, зато молим, ако има смисла да, ако неко има информацију, јави. Тражићу свуда, свака информација значи - моли Александров отац и додаје:
- Ова нова животна ситуација променила је све у мом и животу моје породице. Знам да морам схватити и прихватити истину колико год она тешка била, али ја то још не могу. Хвала Богу на мојој жени Сандри која ми даје снагу да прихватим стварност и која ми даје снаге како бих даље могао наставити живети, мој Александар је у сваком мом тренутку, у сваком мом удисају, са мном је сваки дан и заиста верујем да ћу га наћи али не знам како ћу преживети ако га видим без живота у себи. Стварно то не знам, нећу моћи.
Фото: Друштвене мреже
- Ја сам ових дана свашта радио, научио сам оно што сам мислио да никада нећу. Снапцхат је за мене била непознаница, ових дана сам пратио мапе где је све одлазио раније. Обишао сам све адресе које је мапа показала. Било је да су звали, како је виђен ту и ту… данима обилазим Срем, Ердевик, Шид, села сва око Сремске Митровице. Седнем у аутомобил и кренем, немам снаге али желим да нађем своје дете, мало је наде али нећу одустати - уз јецаје говори Слободан Јовановић, Александров отац.
Како каже отац Слободан, данас је Шабачка полиција претраживала реку Саву.
За Митровчанином Александром Јовановићем (18) којем се сваки траг губи 15. априла и даље се интензивно трага. Последњи пут виђен је у суботу, 15. априла, када је изашао из породичне куће и отишао у непознатом правцу, а родитељи страхују јер се његов нестанак поклапа са пријавом да је непознати младић скочио са моста у реку Саву у Сремској Митровици.
СОС телефон за помоћ
СОС телефон за помоћ особама које размишљају о самоубиству Број 0800/309-309, опција 1, СОС телефон је који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства - лекари Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 прима без заказивања.
Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати и волонтере Центра "Срце" од 14 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратити мејлом на вања@центарсрце.орг, као и преко чета на сајту www.центарсрце.орг.
Волонтери разговарају с људима који су усамљени, узнемирени, повређени, тужни, очајни, несигурни.
(Озон)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
