Још од Другог ватиканског сабора, и састанака 1960-их на којима је модернизована католичка црква, папе су сазивале светске бискупе у Рим на неколико недеља да би расправљали о одређеним темама, а на крају састанака, бискупи би гласали о конкретним предлозима и излагали их папи, који би затим састављао документ узимајући у обзир њихове ставове, преноси АП.
До сада су једини који су могли да гласају били мушкарци.
Али према новим изменама, пет редовничких сестара придружиће се петорици свештеника као представници верских редова са правом гласа. Поред тога, Фрања је одлучио да именује 70 небискупских чланова синода, који ће такође имати право гласа, и затражио је да половина њих буду жене.
- То је важна промена, али није револуција - изјавио је кардинал Жан-Клод Холерих, врховни организатор Синода.
АП наводи да је папа Фрања подржао забрану Католичке цркве да именује жене за свештенике, али је учинио више од било ког папе у последње време како би женама дао веће учешће у доношењу одлука у цркви.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
