Прича о Кнез Михаиловој и околини, почела је на Калемегдану, са места на коме су 19. априла 1867. турске власти предале кључеве града, након чега Београд поново постаје српски град.
- За тадашњу Србију то је значило коначно ослобођење. Овоме је претходила једна интензивна дипломатска делатност кнеза Михаила Обреновића - наводи Бојана Ибрајтер Газибара, историчарка уметности.
Улица чији је план 1867. израдио Емилијан Јосимовић, по кнезу Михаилу названа је 1870. године. Блок грађанских кућа који је у њој саграђен 1870-их симболизује прекид са традиционалном балканском архитектуром.
Уочава се стилски прелаз од романтизма ка ренесанси, али и академизам којем се тежило у архитектури са краја 19. века.
- Уз њу су грађени објекти који заправо представљају еворпеизацију Београда и постала је језгро око кога се град ширио и до данас је остала једна од најважнијих улица и као таква је и препозната. Она је просторно културна историјска целина од изузетног значаја за Републику Србију, превазилази значај Београда у свом културолошком и културно историјском смислу - додаје Ибрајтер Газибара.
Прочитајте још
Ове године навршава се и 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића. Иако је релативно кратко владао, био је прогресиван владар. Српском друштву донео је дух Запада. Како историчари кажу, умео је да препозна жеђ народа за културом и образовањем, што је резултирало подизањем Народног позоришта у Београду.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО:
