Певач Хасан Дудић недавно је испричао да није успео да добије националну пензију и да последњих година живи на рубу егзистенције. Како је тада истакао има огромне трошкове и једва успева да покрије рачуне.
- После дугогодишње борбе да остварим националну пензију ништа ми више није остало, него да штрајкујем глађу испред неке установе у центру града. После несреће која ме задесила пре неколико година отишао сам у инвалидску пензију, али то не може мени да покрије ни трошкове инфостана. Шабанова Гоца и Санела ме често зову да питају да ли ми нешто треба. Пре бих умро него њима да тражим новац, не зато што ме је срамота, већ зато што желим да се изборим за свој динар. Штрајк је једина могућност да неко обрати пажњу на мене, а ја сумњам да ме намерно дискриминишу, јер сам национална мањина. Неко сам ко се, поред музике, много борио за права националних мањина, а то настављам да радим и данас. Не упирем прстом ни у кога, поготово не на људе који су у последње време остварили право на националну пензију, али има оних који су је добили, а имају мање заслуге од мене - прича Хасан Дудић и наставља:
- Прецртали су ме тамо где сам одлазио да се жалим, без објашњења зашто је нисам добио. Ни од моје Злате никада нисам зајмио новац, чак сам ја њу учио давно како да дође до пензије, а ја сам извисио. Причао сам јој да на време себи све уплаћује, па се снашла. Ми смо наши, али ја не бих да ми неко помаже. Много се секирам, падам од секирације по улици и нон-стоп сам под лековима. Мене је корона дотукла, а пијем више врста лекова, па ви видите шта мени остаје од новца кад платим рачуне, па лекове. То је један ужас. Кад имам новца, и мачке пију вино, а кад немам, јешћу кило хлеба и млеко три дана. Због тога купим лекове које могу, а не све које ми је доктор преписао. Велики су трошкови.
Фото: Новости
Подсетимо, певач је својевремено тврдио да су га лекари једва спасли након што му је позлило због јаке алергије и гушења сумпором у једној војвођанској бањи.
- Отишао сам у бању на лечење, пошто сам био брутално нападнут и имам озбиљне здравствене последице. Међутим, тамо је велико испаравање сумпора, а ја имам јаке алергије. Пет пута сам се гушио током спавања и жалио сам се доктору да ми није добро, али он је мислио да су то обичне реакције на лечење. У недељу, негде око два сата по подне, нагло ми је позлило. Од последица гушења језик ми се задебљао и пао ми је мрак на очи. Отад се ничега не сећам, само су ми рекли да сам имао клиничку смрт и да су ме једва повратили. Када сам чуо колико је озбиљна ситуација, захтевао сам да се чујем са докторима из Београда који ме лече. Они су одмах рекли да је алармантно и да морају одмах да ме пребаце у Београд. И даље се не осећам добро, тешко говорим и имам несвестице, али надам се да ће све бити у реду - рекао је тада Дудић.
(Република)
