Празници су период године који пролазе у знаку радости и дружења са породицом и пријатељима. Често буду пропраћени богатом трпезом пуном сланих и слатких укусних јела. Међутим, када уз то додате и велику количину барених јаја, која су главни симбол Васкрса, постоји опасност да дође и до преједања и озбиљних здравствених проблема.
Да је након поста најважнији умерен унос хране, као и избегавање масних намирница сагласни су саговорници Информера нутрициониста Милка Раичевић и кардиолог проф др Небојша Тасић.
- Православни верници који су раније постили не би требало да имају проблема када пређу на мрсни облик исхране, јер су своје тело спојили са духом и обично знају да се контролишу. Проблем могу имати они који то раде први пут или верници који једва чекају Васкрс да би надокнадили претходно суздржавање у исхрани. Увођење масне хране треба почети са посним сиревима и повећати унос салате. На тај начин ћемо олакшати варење и, уколико се наједемо салате, нећемо оставити "места" за прекомерне количине меса и масне хране - објашњава Раичевић.
Фото: Профимедиа
У богатој трпези уживају како млађи, тако и старији, међутим кардиолог проф др Небојша Тасић објашњава на који начин можемо правилно унети "нове" намирнице и тиме мање оптеретити наш организам.
- Најбитнији је баланс који се примењује на дан кад се пост завршава, а то је унос више протеина, а мање масти. Млади организми боље подносе овај прелаз, али у случају обе групе је кључно да то раде постепено, тачније да прелазак са посне на мрсну исхрану траје пар дана. Уколико се уноси масна храна, важна је конзумација веће количине салата. Зато је важно да будемо скромни при јелу, јер обилни оброци највише оптерећују јетру и панкреас - рекао је др Тасић.
Прочитајте још
Опрезно са слаткишима, јајима и "руском салатом"
Породична окупљања током Васкрса углавно подразумевају богату трпезу пуну меса и слаткиша, а управо с тим намирницама треба бити опрезан, саветује нутрициониста.
- Васкршњу трпезу традиционално краси јагњеће печење, али треба бити веома скроман у конзумацији истог. Омиљен прилог многих је руска салата, али њу би требало избегавати. Уколико неко баш жели да је проба, дозвољено је узети максимално две до три кафене кашичице. Када су у питању колачи, који су слабост многих људи, мој савет је се не проба баш сваки. Ослушкивање нашег организма је кључ, зато треба видети шта нам највише одговара и скромно унети пар колача - истиче наша саговорница.
Фото: Јутјуб принтскрин/Aurora Recepti
Раичевић наводи да је током Васкршњих празника највећи проблем прекомерни унос јаја, али и да постоји начин како можемо ограничити њихов унос.
- Током Васкрса је важно да будемо свесни потенцијалне опасности и ограничимо себи унос целих јаја на три до четири комада дневно. Уколико је неко љубитељ истих, може појести пет до седам беланаца. Једина јаја која су прихватљива, и дефинитивно мање штетна, јесу препеличија. Она се препоручују поготово особама које имају проблем са холестеролом - рекла је нутрициониста Раичевић.
Доктор Тасић истиче да поред прекомерног уноса јаја током Васкрса, морамо пазити на комбиновање намирница које конзумирамо.
Фото: Профимедиа
- Основна централна намирница која се уноси током Васкрса јесу јаја, али не смемо претеривати у њиховој количини. Такође, током празника најопаснији је унос велике дозе алкохола у организам. Најгора комбинација је прекомерна количина масне хране и висока концентрација алкохола у организму. Обично верници који редовно посте имају разновсну и избалансирану исхрану и пре поста, тако да ће се они лако навићи на мрсна јела. У проблему су особе које су се нездраво храниле пре поста, па ће сада желети да надокнаде сав период суздржавања. Зато њима саветујем да не уносе велике количине јаја, млека, меса и алкохола - објаснио је др Тасић.
Дан Васкрса је пресудан, јер тада наш организам добија намирнице које је човек у претходном периоду поста изостављао. Доктор Тасић истакао је потенцијалне последице по здравље које могу доћи до изражаја уколико претерамо са конзумацијом масне хране.
- Прекид поста, поготово дан Васкрса, је велико оптерећење за наш кардио-васкуларни систем, пототово за јетру, панкреас и желудац. Последице преједања могу бити масне обилне столице са резултатом дехидратације. То се догађа јер желудац није у могућности да обради толику количину хране. Дијабетичари, хронични болесници као и особе са кардио-васкуларним проблемима могу преједањем довести свој организам до одређених компликација као што је гастритис, висок крвни притисак, па на крају и шлог. Такође, мешање масних намирница са алкохолом може довести до упале панкреаса који за последицу може изазвати хронично обољење акутног панкреатитиса које је веома смртоносно - закључио је за проф др Небојша Тасић.
БОНУС ВИДЕО:
„Гранит 2023“ - Припреме за приказ способности Војске Србије
(Информер)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
