Бака Винки у 81. години живота, чија се свакодневица углавном своди на сеоске послове, највеће задовољство причињава долазак њеног унука Јована.
Заједничко време проводе у часовима вожње којима се она нарочито радује.
- Он одмалена то воли и ради, ми смо се поред њега помало учили и научили. Слушамо како каже и тако радимо. Осећај је одличан - истиче Винка Ђорђевић, из места Мали Вртоп код Гаџиног Хана.
Одувек је, каже, желела да седне за волан, али у младости није било прилике, па јој унук помаже у остваривању давнашње жеље која је није напустила ни у деветој деценији живота. Било јој је јако необично то да ради, али на крају сваке вожње њој буде баш занимљиво.
- Упорна је, баш хоће да научи лепо да вози - наводи унук Јован Митровић.
На питање о томе какве гуме тренутно има, бака Винка одговара: "Ваљда летње".
А о брзини у којој најчешће вози, каже да коју унук реши, ту убаци, и она вози. Опробала се у "лади", "голфу", "багију" и другим аутомобилима свог унука, иначе заљубљеника у четвороточкаше. Ипак најдражи јој је олдтајмер.
- 'Фића' ми се највише свиђа. Мали је, а ја сам стара. То баш иде - смешка се бака Винка.
Тако се ова необична посада, која потврђује да и позне године могу да буду забавне и да за учење и остваривање жеља не постоје старосне границе, може често видети на спортским теренима у Заплању.
