Надовезујући се на школски распуст који је већ почео, породице са децом су испланирале путовања, али како не бисте дошли у непријатну ситуацију да вас са границе врате, одузму вам ствари које носите са собом, или у крајњем случају како не бисте морали да платите казну, обратите пажњу на следеће ствари.

Пре поласка на пут, саветује се да обавезно проверите све услове уласка у државу у коју се путује преко званичних сајтова њихових државних органа или дипломатско-конзуларних представништава у Србији. Посебну пажњу треба обратити на царинске прописе, како се не би нехотице начинио прекршај који повлачи одговарајући поступак и санкцију. Исто се односи и на прописе о безбедности саобраћаја.

Колико пасош треба да важи пре путовања

Фото: З.Кнежевић

 

Ваша путна исправа односно пасош мора бити важећа да бисте могли путовати у већину земаља на свету осим за Црну Гору, Македонију и Републику Српску у које се може ући са важећом личном картом.

Мислећи да је довољно што је наш пасош важећи нехотице знамо да направимо велику грешку која нас може коштати путовања. Обично проверимо да ли истиче пре датума путовања и ако то није случај, сматрамо да имамо исправан путни документ. Међутим, да би сте могли преко границе, постоји одређени минимум колико још пасош мора да важи.

Уколико путујете у Хрватски, Бугарску, Мађарску, Грчку и остале земље Европске уније, пасош мора да је важећи минимум 90 дана од датума планираног повратка у нашу земљу. То је због тога што исто толико дана грађани наше земље према шенгенском споразуму могу да остану у земљама Европске уније, па се на овај начин путници осигуравају да неће остати без важеће путне исправе док су у иностранству, у случају да остану дуже него што су планирали.

Фото: З, Јовановић

 

И за земље ван ЕУ постоје минимуми. За оне који ће путовати на пример у Турску или Египат, потребно је да знају да пасош мора да важи минимум још 180 дана од датума поласка, док је за Тунис минимум нешто мањи и износи 150 дана.

Стога, добро погледајте датум истека пасоша и то пре него што уплатите путовање, како бисте знали да ли на време можете извадити нови пасош. Веома је важно и да обратите пажњу на пасоше своје деце.

Дечији пасоши, односно пасоши малолетних особа имају краћи рок важења него што је то случај код одраслих. Деци узраста 14 и више година издаје се пасош који важи колико и за одрасле, односно 10 година. Деци узраста од 4 до 14 година МУП Србије издаје пасош који важи пет година, а малишанима млађим од 4 године пасош важи 3 године. Дакле, ако имате децу млађу од 14 година, немојте се поуздати у то да сигурно важи јер сте га извадили кад и ваш. Уколико дете нема важећи пасош сасвим сигурно ће вас наша полиција вратити са границе.

Због неплаћене паркинг казне враћају са границе

ФОТО: К. Михаијловић

 

Није редак случај да се возачи непријатно изненаде када им на самој граници саопште да се у систему појавила блокада због неплаћених казни и да због тога не могу да им издају регистрациону налепницу, или чак и врате са границе ако је због неплаћене казне расписана потерница.

Тако се и догађа да целе породице у аутомобилима буду враћане са граничних прелаза због неплаћених казни од неколико хиљада динара.

До ове непријатности углавном долази јер саобраћајна полиција и "Паркинг сервис" ако починиоцу прекршаја на лицу места не уруче казну, то чине искључиво слањем обавештења о прекршајном налогу на кућну адресу власника аутомобила.

Фото: Н.Скендерија

 

То обавештење се потом шаље поштом, а пронашли обавештење у сандучету или не, прекршајни налог ступа на снагу после 15 дана. Од тог момента у року од осам дана могуће је платити упола мању казну, али најчешће они који не виде обавештење пропусте и ову шансу.

Како би се избегле непријатности, препорука за све је да провере да ли се налазе у "Регистру неплаћених казни и других новчаних износа" на сајту Министарства правде.

Други начин да возач провери да ли постоји нека казна за коју не зна, јесте да са личном картом оде на шалтер писарнице Прекршајног суда у Београду и тражи листинг предмета на своје име. У Прекршајном суду у Београду кажу да тренутно имају хиљаде предмета због саобраћајних прекршаја.

Шта ако путујете у земље Шенгена

Погранични органи, поред важећег биометријског пасоша, на увид могу поред пасоша затражити више других доказа и личних исправа којима би се правдало путовање у земљу која је у зони Шенгена.

Према томе, ако путујете у ове земље, пасош мора бити важећи најмање три месеца након планираног датума повратка из земаља Шенгенског простора и пасош мора бити издат у претходних 10 година.

На граници Вам може бити и затражен доказ о одговарајућем новчаном износу који одговара планираној дужини боравка у Шенгенском простору или кредитна картица на увид; ваучер туристичке агенције за путовање; резервацију хотела или потврду о приватној адреси на којој ћете боравити.

Додатно, од Вас се као доказ може тражити и позивно писмо, односно изјава држављанина или лица са одобреним боравком у некој од земаља чланица Шенгенског споразума, када је реч о приватној посети. Уколико се пак ради о пословном путовању, може се тражити позивно писмо фирме.

Скрећемо пажњу да улазак у Шенгенски простор свакако неће бити одобрен лицима која представљају опасност за јавни ред и мир, јавно здравље и унутрашњу безбедност, као и лицима која се, по било ком основу налазе на листама забране уласка у неку од земаља чланица Шенгенског споразума.

Дозвољено понети ограничену количину воћа, поврћа и јаја

Фото: Танјуг

 

У Хрватску из земаља које нису чланице ЕУ и Шенгена, те земаља трећег света не смете уносити месо ни млечне производе. Међутим, смете понети ограничену количину воћа, поврћа и јаја, производе од јаја и мед.

Преко границе можете пренети "друге производе животињског поријекла", као што су мед, јаја, производи од јаја, месо пужева, жабљи батаци, до 2 кг по особи. Допуштене су и ограничене количине рибе те рибљих производа.

Тако једна особа може унети 20 кг "свежих производа рибарства без утробе или припремљених или прерађених производа рибарства" или једну рибу по особи. Допуштено је највише 2 кг млека у праху за бебе, хране за бебе и посебне хране која се користи због медицинских разлога, као и највише 2 кг хране за кућне љубимце.

Носите ли месо или млечне производе које нисте пријавили, ти ће производи бити заплењени и уништени, а ви можете бити кажњени новчано или чак казнено гоњени.

Шта је лични пртљаг

Фото: Петар Милошевић

 

Лични пртљаг путника чине сви предмети некомерцијалног карактера, односно који се не могу продавати, а које путник носи са собом јер су неопходни за свакодневно функционисање.

То су одећа, обућа, разни технички уређаји, спортски реквизити, предмети за одржавање личне хигијене, лек за уобичајену терапију и други предмети за личну употребу. Количина ових предмета зависи од сврхе путовања, пола, занимања путника, годишњег доба и других околности у вези са конкретним путовањем.

Предмети који служе личним потребама путника за време путовања, независно од тога да ли их носе са собом или су их дали на превоз возару, ослобођени су од плаћања увозних дажбина. Уколико је путник лични пртљаг дао на превоз другим превозним средством, на захтев царинског органа подноси и одговарајући доказ да се ради о његовом личном пртљагу.

У лични пртљаг може да спада и храна, али само она која је вакумирана и херметички изолована.

Фото: М. Анђела

 

Вредност робе за коју смо ослобођени од плаћања дажбина

Ослобођени сте од плаћања увозних дажбина на предмете које уносите из иностранства за своје личне потребе и потребе свог домаћинства - у вредности од 100 евра у динарској противвредности, под условом да ти предмети нису намењени препродаји. Ова повластица се односи на држављане Републике Србије.

Уколико код себе имате робу која је веће вредности од 100 евра и за коју се плаћају увозне дажбине, на граничном прелазу то треба да пријавите царинику.

Фото: Танјуг

 

Да ли ће мој лаптоп бити оцарињен

Царински орган дужан је да, у сваком конкретном случају, утврди који предмети чине лични пртљаг путника и даље поступи у складу са прописима.

С тим у вези, лаптоп можете носити са собом , али су царински службеници дужни да, као и за остале ствари које носите, утврде да ли се заиста ради о предмету који је саставни део личног пртљага или је пак, у питању нпр. нови уређај који подлеже наплати увозних дажбина.

Фото: Танјуг/Министарство финансија/Управа Царина/Д. Миловановић

 

Царинске повластице

Одредбама члана 245. Царинског закона, ослобођена су од плаћања увозних дажбина физичка лица, и то путници који долазе из иностранства на предмете који служе њиховим личним потребама за време путовања (лични пртљаг), независно од тога да ли их носе са собом или су их дали на превоз возару.

Такође, домаћи путници, поред предмета личног пртљага - на предмете које уносе из иностранства, ако нису намењени препродаји; страни држављани који су добили држављанство и страни држављани који су добили азил, односно одобрење за стално настањење у Републици Србији - на предмете за своје домаћинство, осим на моторна возила.

Начин спровођења одговарајућих царинских поступака у складу са прописаним повластицама регулисан је одредбама Уредбе о царинским повластицама.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".