Догодило се то 2016. године, када је Институту за мајку и дете јављено да ће добити донацију од преко 700.000 евра.

Донатор није била нека јавна личност, већ бака и дека Ђуро и Илинка Трифуновић који су услед балканских превирања отишли у иностранство, где су до краја живели.

"Институт за мајку и дете у Београду добио је донацију вредну 750.000 евра, коју је тестаментом завештао брачни пар српског порекла из Канаде Ђуро и Илинка Трифуновић, а та средства су уложена у уређење више одељења ове здравствене установе, као и за набавку медицинске опреме", гласила је тадашња вест.

Брачни пар Трифуновић је пореклом из Косова у Далмацији, одакле су у Канаду отишли после Другог светског рата.

- То је чин без преседана. Тако нешто се није догодило, бар у последњих 30 година колико сам ја у здравству - рекао је тада др Радоје Симић.

Тестаментом су своју животну уштеђевину завештали болесној деци, што је тада била највећа појединачна донација некој здравственој установи у Србији за последњих 30 година, а овом Институту од када постоји.

Невероватна љубав

Трифуновићи нису били било какав пар. Судећи по читуљи која је објављена на канадском сајту за постхумна опраштања, Илинка и Ђуро су били у складном браку преко 55 година, а обоје су били активни чланови српске заједнице у дијаспори и помагали свом народу и за живота. Илинка је имала две сестре које су тада живеле у Енглеској, а она и Ђура имали су рођаке, унучиће и праунучуће, али су одлучили да након своје смрти новац не оставе члановима породице него српској деци.

Захваљујући њима, Институт за мајку и дете тада је потпуно обновио одељење дечије патологије, једино одељење дечије патологије на Балкану.

Рођака брачног пара Трифуновић тада је за Курир изјавила да јој је пуно срце због њиховог великог дела.

- Веома сам поносна и срећна због тога што ће њихова донација помоћи најмлађим пацијентима у Институту за мајку и дете. Ујак и ујна нису имали деце, па им је управо због тога била жеља да помогну оваквој установи - рекла је она.

Трифуновићи су се после Другог светског рата одселили за Канаду и тамо су се све до пензије бавили узгојем живине на фарми.

- Ујак је и за живота био велики хуманитарац. Донирао је новац за изградњу цркве у Хамилтону, затим манастиру Хиландар кад је био пожар и многим другим институцијама. Био је велики човек и поносна сам на њега - изјавила је рођака овог брачног пара великог срца.

(Курир.рс)

БОНУС ВИДЕО: