Анабела је проговорила о најважнијим сегментима живота који су је, како је сама истакла, учинили јаком, али довели и до здравственог проблема са којим се успешно изборила.

Анабела је рођена као плод љубави маме Српкиње Јадранке и тате Бошњака Ахмеда, међутим, у њеној трећој години се десио преокрет, родитељи се разилазе, мама одлази, Анабела остаје са оцем иако се званично разводе тек касније, када је Анабела имала седам година.

Фото: ТВ Пинк принтскрин

 

- С обзиром на то да сам била јединица и да сам одрастала малтене сама, иако је кућа била пуна рођака, увек сам се осећала усамљено. Тешко су ми падали ти моменти када оца није био ту због посла, а мама је већ имала своју породицу. Ако узмем у обзир да сам толико љубави имала и да сам расла у тако једној здравој средини, када кажем здравој то је од јутра до вечери трчкарање по улицама, скривање по неким буџацима зарад игре, поље јагода које је било испред моје куће... Дођеш прљав кући па и заспиш такав јер си слатко уморан, не жалим ни за чим. И сви ти моменти који су ме на моменат и болели и можда некад у неком моменту мало и оптеретили и дефинисали другачије у недостатку да кажем те породице на окупу ја опет могу да кажем да своје родитеље нисам видела да се свађају, да се не подносе. И поред свега, у провинцији где је мој отац остао са дететом, где жена одлази од куће са другим мушкарцем он никада није дао ниједна ружна реч да се каже за моју мајку и бескрајно сам му захвална на томе - прича Анабела сећајући се детињства.

Фото: АТА имагес

 

Мајка јој није била близу, а певачица искрено каже како је тај период доживљавала:

- Са тугом и са боли. Данас сам пуно боље, како је знало то некада да ме заболи, али једноставно схватила сам да је то мој пут и да можда не бих била јака као што јесам да је било другачије. Пуно пута ми је фалила, наравно, она ме је по њеном мишљењу оставила у сигурној кући са оцем где не може ништа да ми фали, али не може ништа да замени ни оца ни мајку детету. Било је заиста момената када сам патила и то је оставило доста трага, али ја сам увек знала да се изборим за себе и научила сам ево са 48 година да сам дефинитвно сама свој човек. Дивно је имати мушкарца и родитеље на које можеш да рачунаш и децу, али ја сам ипак неко ко првенствено креће од себе, ако сам ја добро, све је добро око мене. Схватила сам да је то моја сврха и радим на томе да то што дуже и што квалитетније траје.
 
Са 14 година оставља свој вољени град и одлази у Сарајево где уписује туристичку школу, затим прелази у гимназију али јој се догађа љубав...
 
- Покојни Никола је оставио неизбрисив траг у сваком смислу те речи. Ако сам нешто тако исконски чисто доживела да се није успело испрљати ни по којој основи то је онда то. То је нешто што ме је обележило и дефинисало у том смислу да вечито трагам за тим неким односом попут тог са њим. Не могу да кажем, на жалост, да све остало до сада што сам имала, није успело да се на неки начин поремети, а то са њим је осталао тако... На најружнији начин смо истргнути једно другом - са сетом у гласу каже Анабела.

Фото: АТА имагес

 

Он је као спортиста одлучио да иде у Швајцарску, а Анабела је кренула са њим и то са својих непуних 17 година.

- Рођендан 17. сам славила код њега у Швајцарској. Ми смо били комшије у Горажду и сви смо се познавали. Моји родитељи су јако ценили његове. Ми смо се заједно вратили на одмор који је он имао, а тада је већ у Горажду букнуло, то је било неких првих месец дана рата, али ми то нисмо схватали озбиљно, мислили смо да ће све то брзо да прође, као ништа од тога, знамо како смо тамо живели, ма покошкали се... На жалост, то га је и одвело на то место догађаја где је завршио свој живот трагично јер је веровао да је то нешто пролазно и безазлено. Отишао је да види своје родитеље који су тада били тамо и погинуо - каже искрено Анабела и додаје:

- Тај бол не може да се опише. Цео свет се срушио.

БОНУС ВИДЕО:

(Блиц)