За овај велики хришћански празник везују се бројна веровања и обичаји који претходе старинској религији. Касније су добили санкције, али су се и и "христијанизовали се" пошто у себи садржи различите хришћанске симболе који су пре били ритуали. 

У ове обичаје можемо узети и сечу Бадњака, односно Бадњи дан који се слави пре Божића.   

Бадњак је младо храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу, да би га домаћин у свој дом унео тек увече, заједно са сламом и печеницом. 

Фото: Принтскрин/Јутјуб/ RTV Mag

 

Бадњак у хришћанству има двоструку симболику. Прва је да симболише дрво које је наложио добри Јосиф у пећини увече Христовог рођења, а друго је да симболише крст Христов.  

Према старим обичајима, по бадњак иде рано, пре него што изађе Сунце, са унуцима или синовима глава породице одлази у шуму. Потребно је изабрати обично младо, право и здраво стабло церовог или храстовог дрвета, које треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. 

Важно је знати да се у сечу бадњака одлази у тишини, домаћин одлази изван видокруга комшија, пролазника и познаника, који би ако га виде могли донети лошу срећу. Када се одабере одговарајуће дрво, треба се окренути ка истоку, прекрстити се три пута, поменувши Бога, своју славу и сутрашњи празник. 

Дрво се такође сече на посебан начин. Како налаже народно веровање, потребно је засећи га секиром укосо и то са источне стране. Бадњак се сече са три снажна ударца, а оно што секира не посече, довршава се ломљењем и увртањем, односно сукањем, како се то у појединим деловима Србије назива.

Пожељно је да сваки бадњак има један такав део, који се често назива брадом. Приликом сече се води рачуна да бадњак падне директно на земљу, јер је лош знак да се заустави на некоме дрвету. 

 Када се дрво посече, ваљало би да се нешто на месту дрвета остави. У деловима источне Србије и Косова се обавија мушка кошуља док се у Шумадији оставља комад погаче, а други део се једе при повратку кући. 

За разлику од одласка у тишини по Бадњак, повратак кући треба да се обележи весељем и песмом. У божићним песмама се Божић појављује као јунак на коњу који радосно стиже  и главни је гост на богатој породичној вечери.  Ватра која се појављује спаљивањем бадњака би требало да нам помогне и донесе плодност, а обичај је да се ватра не распирује дувањем. У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље. 

(Лепа и срећна) 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".