Након што му се здравствено стање нагло погоршало у последњих неколико дана, он је данас преминуо у 53. години окружен породицом, преносе италијански медији.
Вест да је Синиша Михајловић преминуо потресла је све истинске љубитеље спорта. Посебно је погођена његова "црвен-бела породица", фудбалски клуб из ког се винуо у европске и светске висине, Црвена звезда са којом је и Европу и свет покорио.
Тим поводом су се црвен-бели овако обратили јавности путем друштвених мрежа:
- Са великим жаљењем обавештавамо звездаше да нас је данас напустио легендарни Синиша Михајловић.
Фото: ФК Црвена Звезда
Његово име ће златним словима заувек остати уписано у историји Звезде, јер је Миха био део чувене златне генерације нашег клуба која се попела на врх Европе и света 1991. године. Велики звездаш и човек са невероватним срцем и снагом преминуо је у 53. години живота.
Прочитајте још
Наш клуб изражава најдубље саучешће породици Михајловић. Нека му је вечна слава! - наводи се у саопштењу Звезде.
Синиша Михајловић - биографија
Рођен 20. фебруара 1969. у Вуковару, Синиша Михајловић је фудбалску каријеру почео као лево крило, да би преласком у Италију био прекомандован у одбрану, где је играо до краја играчке каријере.
Прво је наступао за Борово, потом за Војводину, а од 1990. до 1992. за Црвену звезду, с којом је освојио Куп шампиона и Интерконтинентални куп.
Прешао је потом у Серију А, где је носио дресове Роме (две сезоне), Сампдорије (четири), Лација (шест) и Интера (две).
За репрезентацију Југославије Михајловић је одиграо 63 утакмице и постигао 10 голова, а учествовао је и на Светском првенству 1998. и Европском првенству 2000.
Познат је као један од најбољих извођача слободних удараца у свету (он и Ђузепе Сињори су једини играчи који су у Серији А постигли три поготка на једној утакмици из слободних удараца), а такође држи рекорд по броју постигнутих голова из слободних удараца у италијанском првенству заједно са Андреом Пирлом (28).
После завршетка играчке каријере радио је као помоћни тренер у Интеру до 2008. и у том периоду освојио још две титуле првака као и један трофеј суперкупа Италије. Поред Интера је био и тренер Катаније, Фјорентине, фудбалске репрезентације Србије, Сампдорије, Милана, Торина и Спортинга из Лисабона, а у Болоњи је био двапут. Поседњи пут од 2019, тачно десет година након што је први пут напустио тај клуб.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
