Ипак, у златиборском рејону деда Томислав Селаковић (85) посадио је управо шипурак на свом имању, а током сезоне набере око 2 тоне истог који му донесе зараду од 7000 евра.

- Кад сам размишљао да ли да посадим шипурак, људи су се чудили зашто садим трње на имању кад га и онако има у изобиљу - почиње причу деда Томислав.

Он је пре пет година започео да на 60 ари своје очевине сади саднице шипурка које је добавио са севера Србије. Недостатак искуства, мањак радне снаге, све је то успоравало овог домаћина, али је убрзо и то прошло па је започео озбиљан бизнис.

Фото: Танјуг/Душан Аничић

 

- Шипурак ко шипурак, само сто је посађен у редове и на једном месту, онако никакве разлике неме између дивљег и шипурка са мог имања. У рано пролеће крећемо са обрадом, обрезујемо старе гране, окопавамо, ђубримо стаљњаком,прскамо бакарним кречом и припремамо за предстојећу сезону. Највећи део посла јесте када плодови сазре и престоји брање за које често морамо, поред нас из куће, да ангажујемо и раднике - прича овај пољопривредник.

Зрење шипурка се очекује у септембру, међутим, у хладнијим крајевима није неочекивано и кашњење. Након бербе тек следи велики посао - производња каше од које се прави џем. За то је задужена Ружа, ћерка деда Томе која је подржала оцу и у њеној кући у Севојну је почела прераду шипурка. Захтеван је пут до каше за џем, али његовој ћерки то никада не пада тешко. За ову намену они имају одговарајуће машине за прераду којима је цена прилично велика - без њих нема посла.

- Најбитније ми је да квалитет буде на првом месту. Од једног балона од пет килограма каше, могу да се скувају сигурно шест-седам тегли џема, а највећа ми је мотивација и част када ми овогдишње муштерије буду и следеће године - истиче Тома.

На крају тешког посла, следи још тежи - продаја. Деда Томина десна рука - ћерка Ружа - помаже при продаји производа. У скоро свим општинама Златиборског региона користе се њихове каше за припрему зимнице, од којих је џем невероватне боје и укуса.

- Ћерка у Ужицу доста продаје, али наруџбине пристижу и из Бајине Баште, Пожеге...мада и ја у 85-ој години излазим понедељком на нововарошку пијацу да "намирим" старе муштерије. Сигуран сам да смо ове године произвели бар 1000 балона од пет килограма, требало је рада али има и користи - закључује Томислав.

По свему судећи ово је ипак посао за млађе, а деда Тома је одличан пример новијим генерацијама да се од рада и упорности може живети на селу. Гази девету деценију, али је редован трговац на нововарошкој пијаци, где износи производе из подножја Муртенице. Поред ракије, меда, јечма и ражаног брашна, а продаје и ''чорбу'' за џем, добијену прерадом шипурка.

(Информер)

БОНУС ВИДЕО: СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Држава удвостручује давања по хектару!

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".