Фолк певач Бобан Здравковић (60) започео је музичку каријеру давне 1982. албумом "Волите се и певајте бузуки".

Последњих година ретко га можемо видети на телевизији, а он је сада угостио припаднике седме силе у родном Нишу и после више од деценије проговорио о животу, каријери, обожаватељкама, али и о Шабану Шаулићу, Синану Сакићу и Томи Здравковићу.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by dejanbegovic (@dejanbegovic)

 

Иако Бобана нема у јавности, он је и даље врло тражен, како у нашој земљи тако и у целом региону, и најчешће пева на приватним весељима. Здравковић се није много променио од времена највеће славе, још му је осмех заштитни знак, а открива како се Нишлије понашају према њему.

- Нишлије ме срећу свакодневно, увек их интересује где сам, шта радим, човек у свом граду не може бити звезда, као у другим градовима. Пријатељи су ми увек при руци кад треба, први чују песму, дају суд, увек су сви судије, као у фудбалу. Увек је било задовољство певати у Нишу. Мада морам признати да је у свом граду најтеже певати, али и најслађе. Живео сам и у Београду, али сад сам ту, волим Ниш јер је миран градић, све стижете полако, без стреса - започиње причу Бобан за "Републику" и присећа се деведесетих, када је харао естрадом:

- Деведесете су за мене биле прекретница, то је било лудо време, не бих се вратио у та времена, не у овим сад годинама, тад се певало свакаквим људима. Тад је било баш вруће где год би се појавио. Тад су биле турнеје, ишли смо аутобусима по целој Југославији, од Љубљане до Скопља, радили смо најчешће стадионе, то су била права времена. Ја сам био најмлађи међу колегама и непознат, сви су знали моје песме, али мене нико није знао. Тако да је за мене то било огромно задовољство, ја сам добио крила велика, као садашње звезде "Гранда", само што сам се ја сам борио и моје колеге, сами смо успевали да се изборимо.

 

 

Бобан каже да су му највећи узори били Шаулић, Здравковић и Сакић, те да је имао велику трему када је наступао после њих, будући да је публика била залуђена поменутим тројцем.

- Углавном сам посматрао те велике звезде тада како се понашају и шта раде. Највише сам се дивио Шабану, Томи и Синану. Еуфорија је била велика. Најтеже је било певати после њих. Рецимо, Тома кад изађе, после њега није могло да се пева, то су такве овације и врисци да вам не вреди после да се појављујете уопште. Сви су гледали онда да наступају у том првом делу, пре велике звезде јер после буде хаос - каже Здравковић и признаје да никада није правио скандале, већ је понашањем и гласом освајао публику:

- Моја природа је таква да нисам неко ко је живео од скандала нити их правио да би опстао у естради. Не замерам ни онима који то раде да би опстали, али ја сам такав, какав сам, коме се свиђам, свиђам, коме не, ништа. Волео сам кроз песме да комуницирам с публиком. Мислим да је увек било важно да се изрекламираш кад имаш шта да рекламираш.

Бобана Здравковића одувек је посебно волела бугарска публика, па последњих година често тамо наступа и снима песма за њихово тржиште.

 

- Било је периода кад дође до засићења или се ради на новом материјалу, мене и кад није било у медијима, ја сам много радио, највише сам радио и данас радим у Бугарској. Сам тамо правим велике концерте и публика тамо која је млада пева углас све српске песме, ја певам и хитове других колега, највише се траже Шабанове песме. Тако да не мора да значи да, ако певача нема у медијима или на ТВ, он не ради. Ја не делим публику, мене воле и тамо и овде. Сви се веселе на исти начин, Балканци то најбоље раде. Ја имам песме које су тамо хитови, а овде нису. И обрнуто, наравно. Ја сам неко ко ради шта воли, ужива у томе, не оптерећујем се превише, али дајем све од себе. Зато ме људи воле - казао је он за поменут медиј.

Фото: Јутјуб принтскрин/AmiG Show

 

 

- Анимирани цртани филм "Џет сет", урађен по узору на "Саут парк", изазвао је велики буру тада, ја сам га гледао као нешто смешно јер је и требало да буде, ја сам такве природе, волим да се шалим на свој рачун. Многи су мислили да ћу ја бити љут, да ће летети тужбе, али кад год ме људи сретну и кажу: "Где си, друже Бобане", мени је то увек смешно и увек ћу да се смејем томе. Сећам се кад смо заједно у то време Сејо Калач и ја гостовали с тим ликом, који је правио цртани, Сејо је рекао: "Па, добро, где мене нађе од толико певача", али и он је исто реаговао. Таман посла да сам размишљао да се бавим неким судовима, тужбама и бакрачима - завршава Бобан.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Мирослав Илић - ретроспектива каријере

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".