ЗА прва три месеца ове године, Србија је увезла 9.000 тона смрзнутог свињског меса. То је за 4.000 тона више него прошле године у исто време.
Гледано у новцу, увоз нам је виши за 10 милиона евра него што смо платили прошле године, од јануара до априла. Смрзнуто месо највише увозимо из Шпаније, Мађарске, Немачке и Хрватске. Међутим, у многим овим земљама дозвољена је исхрана стоке генетички модификованом сојином сачмом. То значи да у Србију очигледно стиже месо ових животиња.
Агроаналитичар Бранислав Гулан истиче да је у нашој земљи, у 2021. години, стигло из ЕУ месо у вредности од 64 милиона долара. Оно што је најпоразније јесте да је то месо од живих свиња, производ од ГМО исхране товљеника.
Фото: Танјуг/АП/Hermann J. Knippertz
Поједини стручњаци, међутим, објашњавају да то не би требало да има никакав утицај на само месо и животиње, али је штета што не користимо максимално то што је Србија ГМО-слободна. Иако нам за вратом дишу разне европске и светске институције да променимо домаће законе по овом, "горућем" питању. Нарочито Светска трговинска организација, која нас неће примити уколико не дозволимо барем промет ГМ производа.
- У Србији се једе ГМ месо, јер у земљама одакле ми увозимо, нарочито у Шпанији, стока се храни генетички модификованом сојином сачмом - истиче Гулан. - То све указује да није баш сјајно стање у сточарству код нас. Само у 2021. години, према подацима Републичког завода за статистику, био је пад броја свиња у Србији за 3,9 одсто. У односу на десетогодишњи просек, та производња је смањена за 6,5 процената.
Прочитајте још
Процењује се да је производња свињског меса у Србији у првом кварталу 2022. године мања за 48,2 одсто у односу на исто време 2021. године!
Фото: Петар Милошевић
Секретар Удружења за сточарство ПКС Ненад Будимовић каже да највише увозимо свињског меса из Шпаније, а да је у Европи дозвољена употреба ГМ сојине сачме. Наша земља не зна да ли је неко и ко је употребљава у исхрани животиња.
- У прва три месеца ове године увезли смо 61.000 комада прасади, а свињског меса у вредности од 18,8 милиона евра - говори Будимовић. - Производе од меса, трајне и полутрајне, платили смо из увоза 18,5 милиона евра. Живи прасићи највише стижу из Данске и Холандије. Када је реч о увозницима, прерађевине највише увозе трговински ланци, а месо кланичари за прераду. Прасад увозе фармери за даљи тов.
Наша земља мора да увози, јер иначе производимо само 90 одсто свиња за наше потребе, тако да нам регуларно недостаје увек 10 одсто. А нарочито сад, када немамо довољан број прасади и крмача.
Према речима Гулана, Србија је од великог извозника, од пре неколико деценија, постала увозник меса. Годишње произведемо око 270.000 тона свињског меса, а по становнику трошимо 17 килограма годишње. Некад се деси да буде и око 330.000 тона меса, када незадовољни сточари, у знак протеста, покољу свиње па буду пуније месаре.
(Новости)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
