Први пут се појавио на јавној сцени са само седам година. Да је у питању била звезда знало се одмах, Игор је већ са првим појављивањима пленио шармом. Једна од култних рола била је у филму који су генерације волеле, "Лајање на звезде".

Фото: Јутјуб принтскрин/hakigor

 

 

Рођени Дорћолац и женски миљеник читавог живота је имао проблема са дрогом. Битку за сопствени живот није добио, преминуо је у 52. години живота. Глумац је у више наврата говорио како је почео да користи нароктике.

- Сва та деца су била из добростојећих кућа, тако да смо имали довољан џепарац да ЛСД купимо за време одмора. Та моја генерација 1967. била је веома опичена по том питању. Дували смо лепак на чашу ОТО-а - говорио је Игор.

 

 

О томе како је прешао на хероин, својевремено Игор је причао:

- Једна девојка, покој јој души, која је сада мртва… Ја сам био страшно заљубљен у њу… Имао сам мотор, "Томос аутоматик", тад сам имао неких 17 година. То је тада било не можеш да замислиш, имати тај мотор. И ја је ставим на мотор и она ми каже: "Ајде, вози ме на Нови Београд, имам нешто хитно тамо да завршим". Ја видим њој нешто није добро, а ја тада стварно нисам ништа знао о тешким дрогама. Дошли смо до зграде и она ме пошаље на трећи спрат. За њу сам био спреман све да урадим. Нађемо се ми на трећем спрату и она послаже све "реквизите", ја гледам запањено шта то она тамо крчка… И стави она мени шприц, а ја сам се игле бојао као грома. И ја наравно да бих ту девојку очарао, онако млад и глуп, кажем хајде. Окренем главу на другу страну и она ми то уради. У том тренутку осетим нирвану и почели смо да водимо љубав на степеништу. Није један дан прошао, ја сам се поново… То. Никад нисам узимао на нос. Почео сам тако и наставио на игли. У почетку нам није требало много пара, али касније су почели проблеми и кризе су биле психичке. Гледајући њу која је била много дуже у свему томе, убацивао сам све више себе у то стање. Када је она викала да је све боли и ја сам, а у ствари ме ништа није болело осим мозга - закључио је.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Paralel (@paralelfestival)

 

Игор је први пут на одвикавање отишао са својих 19 година.

- Тада нису били центри за одвикавање, већ су ме сместили у болницу “Драгиша Мишовић” са неким човеком који је имао психичких проблема. Сећам се, био је мај и буди ме да ми каже да пада снег. Направили су то тако паметно, да је балкон од моје собе био у приземљу. Тада су Валором лечили наркоманију, ја њима Валоро, они мени хероин. Тако да сам лежао у болници и узимао хероин - признао је он и открио да му је највећа подршка била тадашња девојка, а касније и книжевница Јасмина Холбус.

- Отишао сам у Лондон на детоксикацију и за 24 сата под анестезијом променили су ми крв, извукли све отрове и блокирали центре у мозгу како не бих могао ништа да осетим ако поново узмем дрогу. Обоје смо се страшно заљубили, мој очух јој је писао рецензију за књигу, тако смо се први пут видели. Водила је рачуна о мени до те мере да ме је хранила, водила код доктора, буквално све. Данас њој могу да захвалим што сам жив - истакао је тада Игор.

 

 

Био је свестан својих грешака и свега лоше што му се догодило у животу, те је једном приликом гостујући у једној емисији имао и поруку за све младе који пожеле да крену истим путем као и он.

- Немојте се за**бавати. Први пут ће вам дати џабе, можда и други, али ће вам наплатити то тако да ћете цео живот патити, и можда завршити као многи од мојих пријатеља - два метра под земљом и то много брже него што очекујете. Крај је потпуно известан ако немате тако лудачаку срећу какву сам ја имао.

Фото: Зоран Јовановић Мачак

 

 

Игор Первић преминуо је 2019. године након што је оперисао рак јетре. Операција је прошла успешно, али нас је убрзо након тога глумац напустио.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".