Тек пунолетног Родионова војна служба је одвела у граничне јединице у које је распоређен 1995. године, у јеку Првог чеченског рата, једне од најкрвавијих епизода у новијој историји Русије. Фебруара 1996. године његову патролу заробили су чеченски екстремисти.
На његов деветнаести рођендан одрубљена му је глава. Према казивању Руслана Хајхороева, једног од чеченских команданата, Родионов је имао прилику да остане жив. Да је изабрао ислам уместо православља, остао би жив, али он је тај предлог одбио. Као што је одбио да скине крст који му је као дечаку поклонила бака.
Чеченски екстремисти су ступили у контакт са његовом мајком, тражећи јој новац у замену за информацију о локацији на којој је сахрањен. Она се више од двадесет пута састајала са терористима покушавајући да дође до синовљевих посмртних остатака.
Будући да није било другог начина да му се нађе тело, мајка Љубовна је пристала на "откуп". Тело је идентификовала баш по крстићу ког није хтео да скине са себе. Детаљна форензичка истрага је касније потврдила да је његово тело у питању.
Његови посмртни остаци пронађени су у селу Бамут, а затим пренети у Подмосковље где су и сахрањени. Постхумно је одликован орденом за храброст.
Прочитајте још
У вези његове канонизације постоје бројне контроверзе. Руска православна црква одбила је да канонизује Родионова, образложивши ту одлуку недостатком поузданих доказа о његовом мучеништву. Ипак, његов живопис краси унутрашњост цркве Светог Луке у Београду.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
