Tek punoletnog Rodionova vojna služba je odvela u granične jedinice u koje je raspoređen 1995. godine, u jeku Prvog čečenskog rata, jedne od najkrvavijih epizoda u novijoj istoriji Rusije. Februara 1996. godine njegovu patrolu zarobili su čečenski ekstremisti.

Na njegov devetnaesti rođendan odrubljena mu je glava. Prema kazivanju Ruslana Hajhoroeva, jednog od čečenskih komandanata, Rodionov je imao priliku da ostane živ. Da je izabrao islam umesto pravoslavlja, ostao bi živ, ali on je taj predlog odbio. Kao što je odbio da skine krst koji mu je kao dečaku poklonila baka.

Čečenski ekstremisti su stupili u kontakt sa njegovom majkom, tražeći joj novac u zamenu za informaciju o lokaciji na kojoj je sahranjen. Ona se više od dvadeset puta sastajala sa teroristima pokušavajući da dođe do sinovljevih posmrtnih ostataka.

Budući da nije bilo drugog načina da mu se nađe telo, majka LJubovna je pristala na "otkup". Telo je identifikovala baš po krstiću kog nije hteo da skine sa sebe. Detaljna forenzička istraga je kasnije potvrdila da je njegovo telo u pitanju.

NJegovi posmrtni ostaci pronađeni su u selu Bamut, a zatim preneti u Podmoskovlje gde su i sahranjeni. Posthumno je odlikovan ordenom za hrabrost.

U vezi njegove kanonizacije postoje brojne kontroverze. Ruska pravoslavna crkva odbila je da kanonizuje Rodionova, obrazloživši tu odluku nedostatkom pouzdanih dokaza o njegovom mučeništvu. Ipak, njegov živopis krasi unutrašnjost crkve Svetog Luke u Beogradu.

 

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".