Многобројни обичаји везују се за овај празник, а Ђурђевдан важи и за једну од наајчешћих слава код православних Срба.

Овај празник, који се “наслонио” на претхришћанску митологију и старог српско божанство плодности Јарило, везан је за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Један од главних обичаја је да се дан пре Ђурђевдана припрема вода којом ће се на дан славе укућани умивати. Према веровањима, та вода помаже да у кућу привучете срећу, љубав и благостање. У њу се ставља разно пролећно биље, како би укућани били здрави, а добро је да додате дрен и здравац.

На крају се спушта чуваркућа, прво јаје које сте офарбали на Васркс.

Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду.

Верује се да венчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.

Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.

Ко има башту, ваља се да посуду остави преко ноћи под ружом. Ујутру се прво овом водом умивају деца, да буду здрава као дрен, па девојке да привуку љубав. Домаћини се умивају ђурђевданском водом са жељом да им дом буде заштићен од свега и пун берићета.

За здравље и богатство, народ кити куће и капије - довољно је и само неколико зелених гранчица, а можете исплести и венчић и ставити на врата. Обичај је да то урадите увече, уочи Ђурђевдана или сутрадан у зору.

Обичаји кажу да на Ђурђеван не ваља спавати, а ако неко баш мора да одрема, било би добро да и на Марковдан одспава на истом месту. Народ прижељкује да на овај дан буде ведро, јер то значи да ће година бити плодна.

Обичај је и да се иде на Ђурђевдански уранак, на неком пропланку или поред реке. Обавезно је припремити гозбу, храну и пиће, а веровања кажу да је неизоставан део трпезе јагње на ражњу.

Пошто се овим празником испраћа зима и дочекује пролеће, а до тада није ваљало спавати под отвореним небом, овај празник је и “дан окупљања хајдука”. Такозвани хајдучки састанак, када би почели да се окупљају одметници да би заподенули борбу против Турака, или једноставно пљачкали имућне трговце и сељаке.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем “да буду здрави као здравац”, копривом “да коприва опече болести са њим”, и селеном “да им душа мирише као селен”.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".