Ипак, некада је било другачије. Београд је прослављао Први мај као велики празник, као победу радничке класе, као дан који мора остати у сећању генерација.
Долазак Првог маја у Београд
На иницијативу изнету на Другом конгресу Радничке интернационале, Међународни празник рада у Београду је почео да се обележава 1893. године. “Прослављен” је, у духу Чикага, протестним скуповима и митинзима на којима се тражило побољшање права радничке класе.
Прва велика прослава Првог маја у Србији организована је 1905. године. Тада је улицама Београда прошетало чак 6.000 људи, а сваке наредне године обележавање (не прослављање) Првог маја понављано је на сличан начин, све до почетка Другог светског рата и страхота које је донео.
Послератна еуфорија донела је измене и у начину на који је Први мај дочекиван. Београд је претрпео огромна разарања у бомбардовањима, а народ поднео велике жртве. Није било никога против кога би се протествовало, па је одлучено да, у духу нове слободе Први мај постане светковина пролетеријата.
Прочитајте још
Тако је 1947. године за Први мај одржана велика парада на Теразијама у ослобођеном Београду. Парада је величала раднике, а ентузијазам се могао видети на лицима свих.
Током параде је чак пуштена у рад и прва тролејбуска линија.
Prvomajski uranak
Sve do sedamdesetih godina prošlog veka, Međunarodni dan rada je uglavnom obeležavan različitim kulturnim manifestacijama. Duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom Prvog maja, neradnog dana u celoj državi. Zapravo, oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu koja je išla i do polovine mesečne plate.
Prvi maj je bio jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale još noć pre uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao Prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.
Sedamdesetih, ovaj običaj se malo izmenio zahvaljujući dolasku i popularizaciji automobila. Umesto celonoćnog bdenja, ljudi su počeli da, rano izjutra, kolima dođu u prirodu i, dok je sa radija u autu dopirala muzika, založe roštilj i naspu hladno piće i tako započnu svoj mini odmor.
Prvomajske šoping ture
Tokom osamdesetih i devedesetih, pred kraj Hladnog rata, kapitalistička ekonomija počela je krči put ka tadašnjoj socijalističkoj državi Jugoslaviji. U tom periodu počela su prva kašnjenja plate i pad u platežnoj moći radnika.
Prvomajske parade više nisu održavane, a slobodni dani za ovaj praznik počeli su da se koriste za odlazak u šoping ture do Grčke i Trsta, kako bi se pazarilo više za manje para.
Ovo je bio uvod u ono što će uslediti. Pred kraj 20. veka radnička klasa bila je na kolenima, a umesto na radno mesto, ljudi su odlazili u rat. Za platu mogla se kupiti vekna hleba, a radni dani nisu se razlikovali od neradnih.
Prvi maj ljudi su počeli da obeležavaju sa prijateljima kod kuće, a tek retko ko bi se odlučio za odlazak na izletište.
Novi vek je doneo malo promena. Veliki broj ljudi ostao je bez posla i za velike proslave para nije bilo. Za Prvi maj, ako je imalo odakle, vadio se tek po koji dinar, reda radi. Tranzicija je bila u toku.
Poslednjih godina situacija je bolja. Vraća se vreme Prvomajskih uranaka i roštilja, odlazak do obližnjih izletišta sa prijateljima, muzika i pesma.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
