Док је Луис био жив, Силвана је радила као креативни директор његовог студија, а решена да сама отпочне нови посао, 2008. отворила је вртић одмах поред њихове породичне куће. Када је музичар доживео саобраћајну несрећу са смртним исходом била је принуђена да свој посао стави у стање мировања.
Фото: В. Данилов
Приходи који су јој преостали нису били довољни за четворочлану породицу. Тада почиње њена борба, не за боље сутра, већ нормално данас.
- Потпуно освешћивање почело је у септембру 2013. кад сам схватила да предшколску установу, чији сам власник и директор, морам да затворим, јер се за две године, колико је трајао мој излазак из емотивног хаоса, посао сасвим распао. Суочила сам се с нерешивим егзистенцијалним проблемом. Остала сам с троје деце, без редовних прихода, у кредитима, дуговима, трошковима одржавања домаћинства и са свим основним животним потребама моје деце и мене. Тада ми је живот избио дах. Крајем 2011. поднела сам захтев за остваривање породичне пензије, на коју имају право наша малолетна деца. Међутим, постојао је порески дуг на име мог покојног супруга, због чега је почело шетање између ПИО фонда и пореске управе. Негде између, изгубила сам се и зауставила процес након службене плаве коверте у којој сам добила одлуку да не постоје услови за пензију. Нешто касније поново сам почела да им постављам питања зашто деца наслеђују очев дуг, а уз сва залагања и покушаје да се на регуларан начин дође до решења, поново долазим до закључка да је то немогућа мисија - започела је причу за "Story" Силвана.
Фото: Јутјуб принтскрин/Блиц
- Објаснили су ми да не морам да вратим дуг ако не тражим пензију, али ако се дрзнем да тражим, покрећем лавину питања на која нема логичних одговора, јер је интерес државе изнад свега. Добила сам препоруку да сачекам неколико година, јер се можда нешто промени у систему, можда дуг застари, можда... Требало ми је извесно време да схватим како сам постала социјални случај. Није лако то освестити у глави иако су све чињенице упућивале на томного раније. Почиње комуникација са Секретаријатом за социјалну помоћ и заштиту. Одобрен ми је дечји додатак на годину дана у износу од 10.000 динара месечно за троје деце! Следеће године имала сам обавезу да обновим тај захтев, али констатовано је да на то немам право, јер сам власник правног субјекта, који је 2014. године и даље у стању мировања. И када сам добила тих десет хиљада, била сам власник тог правног субјекта који, доказано, нема никакве приходе, и даље сам самохрани родитељ с троје деце. Рекли су ми да уложим жалбу на коју и данас чекам одговор од Министарства за рад и социјална питања. На ургенцију познаника који тамо раде, на крају ми је речено да је лоше срочена, иако ми је у њеном састављању помогао лично референт Секретаријата за социјалну помоћ и заштиту. -
Фото: Јутјуб принтскрин/Блиц/Н. Фифић
Са новим проблемима удовица Љубише Стојановића Луиса суочила се врло брзо, и поред свега и даље са наследницима гаји лепа сећања на музичара. Старији син чак очеву слику држи на виберу, стално слуша његове песме, а сво троје су изузетно музикални и воле да им се причају приче о тати.
(Story)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
