Иако је Рахела Ферари оставила упечатљив траг у југословенској кинематографији, јавности је мало познато да је имала тежак живот.
Рођена је 1911. у сиромашној јеврејској породици у Земуну као Бела Рохел Фрајнд. У којој је само мајка била запослена, а проживела је праву тортуру од стране Немаца, јер је била Јеврејка.
Фото: Архив Новости
- Често сам размишљала о себи и питала се: Где је то почело? Ја сам рођена у сиромаштву. Ти Јеверји кад су сиромашни, чини ми се да нема веће беде од јеврејског сриомаштва. Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчка, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам. Мраве. Ту се развијала моја машта: знам добро, сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, те сад се шетају, трче, набављају храну, журе кућама, и ја сам се играла с њима- правила им разне препреке. Ставим траку па им препречим пут, или направим мост, или их скренем на другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијвског типа - присетила се Рахела својевремено детињства.
Током Другог светског рата, због свог јеврејског порекла, крила се од Гестапоа, стално мењајући место боравка по малим местима око Београда. Живот београдских Јеверја током рата од самог почетка био је веома тежак. Кретање им је било ограничено, носили су жуте траке око руке, а потом су почеле депортације. Како би избегла ту судбину, Рахела је покушала да се сакрије.
Прочитајте још
Једно време је боравила у Жаркову, представљајући се као војвођанска глумица Ружа, све док једне кобне ноћи нису закуцали на врата Гестаповци. Помиривши се са својом субдином Рахела је кренула ка вратима, а одједном је налетела комшиница Смиљка, која је једино знала глумичин идентитет.
Фото: Архив Новости
- Ружо, кажи драгичка, добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те - повикала је Смиљка бацивши се Рахели у загрљај, а она је наставила са глумом јер је одмах схватила ситуацију.
У општем метежу агенти су заборавили да је легитимишу, а глумица је због претпљеног страха, буквално оседела. Рахела је схватила знак и брзо излетела из куће поред чланова Гестапа рекавши им:
- Донели сте ми срећу. Частићу вас због овог ангажмана.
На тај начин, Рахела се спасила сигурне смрти, за разлику од остатка њене породице, чији ни један члан није преживео рат.
Следећег дана преселила се на један таван на Цветковој пијаци, где је и остала до ослобођења 1944. године. Након рата, наставила је да се бави глумом, седамдесетих година узела је поменуто уметничко име, по којем је памти читава Југославија.
Фото: Архив Новости
Од оснивања Југословенског драмског позоришта у Београду 1947. била је првакиња овог театра.
Заслужено окарактерисана као једна од најбољих југословенских комичних глумица, о њеној глуми сведоче највећа друштвена признања: Октобарска, Стеријина, Седмојулска и награде "Добричин прстен". 2007.године поште Србије су издале марку са њеним ликом, у Израелу је уврштена у алманах "Ко је ко у свету Јевреја", а добила је и улицу у Падинској скели код Београда.
Веома је волела Жарка Лаушевића.
Фото: Архива Новости
- Ми стално правимо керефеке - говорила је она о њему и себи, а често се препричава и анегдота из периода када је Жарко Лаушевић добио сина. Назвао је Рахелу у пола ноћи да јој јави срећну вест. Она га је изгрдила што је зове у ситне сате, а он је одговорио:
- Вама сам прво јавио, јер ви сте моја девојка.
Рахела Ферари је преминула у Београду 12.фебруара 1994.године и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
