С непуних 18 година одиграла је насловну улогу у комаду "Кротка", Фјодора Михајловича Достојевског на сцени Југословенског драмског позоришта у Београду.

На филму је дебитовала 1965. године (Инспектор, Мила Ђукановића), затим су уследили Сретни умиру двапут (Гојка Шиповац, 1966) и Пре рата (Вука Бабића, 1966). Глумила је главне и веће споредне улоге у петнаестак филмова, од којих се издваја На папирнатим авионима (1967) Прича које нема (1967) и Поздрави Марију (1969) Матјажа Клопчића. У чувеном филму Горана Марковића "Мајстори, мајстори", чија се 40-годишњица прослављала 2020. године, играла је Гордану, наставницу енглеског језика. На прослави се није појавила.

Фото: Архив Новости

Снежана Никшић је давних година била жена која је освојила срце Љуби Тадићу, а како је он говорио дигла га из пакла.

Љуба Тадић и Снежана Никшић упознали су се у Атељеу 212 седамдесетих година. Љуба у пуној креативној снази, а Снежана на почетку глумачког пута. Тадашња управница "Атељеа 212" Мира Траиловић имала је њух да препозна таленат.

Како је писала тадашња штампа, Снежана је била млада и лепа жена која је пленила својм харизмном.

Међутим, док се удварао тада лепој Снежани, Тадић је пролазио кроз једа од најтежих периода у животу. Глумац је како се писало имао проблема са алкохолом. Из тог пакла га је извукла управо Снежана.

Има човек успона и падова. То је било време мојих падова. Велики људи имају малу сујету. Мени је требао цеои живот да то научим. Снежана ме је извукла из тог пакла. Кад сам њу угледао на проби у Атељеу, као да сам видео Сунце- рекао је Љуба једном приликом.

Фото: Архив Новости

Али, ту проблемима није био крај. Снежана је била удата, али Тадић није марио за тим.

- Знао сам да је била удата, али ме није интересовало. Колико сам био обузет њоме најбоље ће вам показати следећа прича. Досађивао сам јој после пробе да се видимо. Она је брзо корачала ходницима "Атељеа 212" и касније улицом у нади да ћу одустати. "Ја сам удата жена", понављала ми је. Кад је ушла у свој спачек и покренула га нисам одустао. Трчао сам Улицом Лоле Рибара за њом. Није ме било срам. Заљубио сам се, а заљубљени човек нема чега да се стиди, под условом да је пристојан - испричао је Љуба.

Кад се Снежана развела почела је да живи с Љубом. Провели су две и по деценије заједно.

Иако је била успешна глумица, самовољно се повукла из позоришта средином деведесетих како би се посветила у потпуности Љуби, чије је здравље већ тада било озбиљно нарушено дијабетесом. - Разговарали смо у кући о свему. Наравно и о глуми. А, разуме се, имали смо и других животних тема. Што се глуме тиче - она нас је и спојила. Наши први контакти везани су за позориште. Стицајем околности, ил судбином, ко би то могао знати, исте године смо дошли у Југословенско драмско позориште. Ја као млади почетник, он као млади првак.

Фото: Јутјуб принтскрин

 

- Дакле, први сусрет је био позоришно-глумачки. Љуба је био човек који је страховито волео своју професију, држао до ње, дубоко је поштовао, био прави посвећеник. Зато је и велики. Жао ми је што у граду нема обележја са његовим именом, сем наравно велике сцене ЈДП-а. Пратим разне спомен-плоче, улице, награде с именом... И, шта да кажем - рекла је раније за "Блиц" Снежана Никшић.

Легенда српског глумишта, Љуба Тадић умро је 28. октобра 2005. године.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".