Нинисто је рекао да је учлањивање у НАТО била једна од две главне алтернативе Финске за безбедност у оквиру ЕУ, док је друга појачавање одбране са САД и суседном Шведском.

-Почетна тачка нам је да тражимо нешто друго, уместо да само наставимо овако, како смо и до сада, казао је Нинисто за "Фајненшел тајмс" (ФТ).

Он је додао да обе опције имају предности којима би се поправила безбедност Финске.

Први пут, већина Финаца жели у НАТО, судећи по резултатима анкете коју је направио јавни сервис "Ylе" прошле недеље, где се 62 процента пунолетних становника изјаснило да жели учлањење, а 16 одсто је било против.

Деценијама, подршка грађана чланству НАТО у Финској била је на око 20 одсто, додаје "Фајненшел тајмс".

Уколико би фински политичари подржали чланство у НАТО, тада би подршка народа била 74 одсто, додаје се у истраживању финског јавног сервиса.

-Разумем све то врло добро, јер би наше учлањење могло да изгледа да је наша брига завршена. Али све остале алтернативе укључују ризике које морамо да видимо. У овом тренутку највећи ризик је ескалација ситуације у Европи, казао је Нинисто.

Финска влада припрема "бели папир" о безбедносним опцијама, укључујући и потенцијално чланство у НАТО, наводи ФТ и додаје да је парламент спреман да одлучује о томе да ли да се аплицира за чланство у НАТО наредних месеци.

Од земаља чланица Европске уније, Финска има најдужу границу са Русијом - 1.340 километара.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".