ЂОРЂЕ БОЖОВИЋ ГИШКА: Прича о разбојнику, покајнику и јунаку

Датум рођења/смрти: 16.9.1955. -  15.9.1991.

Место рођења: Инђија

Крај: Вождовац

Познат по: уз Љубомира Магаша, највећи дон београдског подземља; убедљиви шампион београдских "Фер туча"; командант Српске добровољачке гарде. 

Дела: учешће у рату у Хрватској, туче, пљачке, рекет, пуцњаве, наводна убиства, отмице, застрашивања за Државну безбедност 

Какав је био Гишка? 

У насловима новинских чланака, изјавама његових савременика, па чак и његових потенцијалних непријатеља, јако је тешко наћи да је неко рекао нешто лоше о Ђорђу Божовићу - Гишки. Добар пример тога је Гишкин сусрет са чувеним Љубомиром Магашем - Љубом Земунцем. 

Када се Гишка први пут срео са Љубом пришао му је и рекао:

Фото: Архива Новости

 - Љубо, ја сам Ђорђе Божовић Гишка. Дошао сам да те видим и да ти кажем да те ценим и поштујем. Знам да си први почео са фер тучама, јер си волео да знаш ко је ко. Да видиш ко је јачи, да видиш ко је поштенији у тучи и ко победи да му се призна примат победника. Да не мислиш да избегавам сусрет са тобом.

Љуба је одговорио: 

 - Брате Ђорђе, сад сам изашао из затвора. Причаћемо неком другом приликом о свему. (Архива Борбе: Ревија 92 6.5.2000.)

По сведочењу многих људи који су Божовића познавали, укључујући и бивше припаднике Службе државне безбедности, Ђорђе је вршио акције по градовима европе по налогу ДБ-а. Ове акције укључивале су наводна убиства и застрашивања полтичких, национално оријентисаних, дисидената. Његов сукоб са режимом Слободана Милошевића, по скоро свим сведоцима његовог бурног живота, настао је када је Гишка одбио да убије четничког војводу Момчила Ђујића. 

Гишка је такође био амерички држављанин и могао је да избегне судбину која га је у рату снашла, али је одлучио да се врати у Србију и укључи се у рат. Гишка је важио за шампиона београдских "фер туча" и имао је визију да уједини све београдске "жестоке момке" у једну сложну екипу, у чему га је смрт спречила. Увек је настојао да мири зараћене кланове, а момци са Вождовца према њему су осећали страхопоштовање. 

Гишка спречио крвопролиће 9. марта

Гишка је био један од главних предводника демонстрација против режима Слободана Милошевића у марту 1991. године. Многи узрок његове смрти виде у овим дешавањима.

Фото: И. Маринковић

"Ђорђе је стајао на вратима. Даница Драшковић је захтавала да се насилно уђе у Скупштину и да се тражи помоћ од Америке. Бели ју је подржао, али је Гишка одбио рекавши: 'Откуд нам право, људима с грешном прошлошћу, да узмемо на себе историјску одговорност уколико до крвопролића дође, па да нас се стиди потомство!' Тако су момци послушали Гишку и разишли се. Ово је племенито дело Ђорђа Божовића Гишке. Он, Гишка, тог 9. марта спасио је животе можда свих посланика који су се налазили у скупштини." (Архива Борбе: Блиц 14.7.1995.)

Пао за српство 

Постоје многе верзије смрти команданта Српске добровољачке гарде, али оно што се сигурно зна, јесте да је убијен 15. септембра 1991. у околини Госпића, уочи свог тридесет и шестог рођендана. 

Фото: Архива Новости

- Сине, нека ти је срећна смрт за Србију, правду и овај народ! Бој се не бије сузама и зато нико не сме плакати за јунаком! - рекла је за "Новости" непосредно по Гишкиној смрти његова мајка Милена Божовић. (Архива Борбе: Вечерње новости 17.9.1991.)

"Сина су ми живог сахранили" 

Ђорђе Божовић Гишка, био је такорећи главни организатор мартовских демонстрација 1990. године и присталица странке Српског покрета обнове, Вука Драшковића. Ово пријатељство, по мишљењу његове мајке Милене Божовић, коштало га је живота. 

Фото: Архива Новости

- Зашто мртвог човека претурају, убио овог, убио оног. Што не кажу ко су они који данас убијају недужне људе, колико је људи по затворима ни за шта. Ја нећу да кажем како није радио за државу. Јесте, јер је мислио да је то закон, а кад је видео да је све то хоштаплерај, напустио је Државну безбедност и пришао Вуку Драшковићу, сматрајући да он ради праву ствар. Желела сам да ми син буде патриота, а када ми је рекао - мајко изабрали су ме за команданта Гарде - ја сам заплакала и казала - срећно ти било сине, пресудио си себи! (Архив Борбе, Блиц 14.7.1995.)

Фото: Архив Борбе

За мном јунаци!

Прва верзија Гишкине смрти, која каже да команданта нису убили Хрвати, већ је реч о издаји и убиству с леђа, потиче од Вука Драшковића, који је непосредно после Гишкине смрти за Новости изјавио:

- Према информацијама које имам из Госпића, а добио сам их у разговору са Ђорђевим синовцем Миланом, који је био уз њега када је погођен, наши су држали фронт према шест хиљада усташа. Према тим вестима, Ђорђе, који је увек први кретао у јуриш и ишао корак испред осталих, погођен је из снајпера испод леве мишке, право у срце. Последње речи су му биле "За мном јунаци". 

Фото: Арена

Разговор Драшковића са дописником Новости, прекинуле су сирене које су одавале почаст Божовићу, а неки од Ђорђевих сабораца повикали су:

- Издаја! Убијен је с леђа! 

Вук је тада нагласио да:

- Треба наћи поштеног лекара, који ће извршити обдукцију. (Архива Борбе: Вечерње новости 17.9.1991.)

У медијима, често се прича о Божовићевој сарадњи са Управом државне безбедности и многим контроверзама везаним за овог жестоког момка. 

- Гишка је одбио задатак ДБ-a да убије попа Ђујића, зато је и страдао у Госпићу - рекла је Гишкина мајка Милена. (Архива Борбе: Сведок 27.2.2007.)

СПО не долази Гишки на гроб

Контроверзе које укључују Српски покрет обнове, још више продубљују мистерију о погибији Ђорђа Божовића. Бивши командант војске Републике српске Крајине, Раде Чубрило, на Гишкином помену рекао је:

Фото: И. Маринковић

- Најтужније је што овде нема никог од оних који су нас тапшали по раменима и слали да бранимо српство. Вук је говорио да је Гишка српски Обилић кад је кретао на фронт, а после сахране никада више није дошао и данас поново никог нема. Ја се надам да ће они за то платити Богу. (Архива Борбе: Курир 16.9.2000.)

Једна од највећих легенди београдског подземља, по обичају, остаје без откривеног виновника сопственог убиства, а врелим београдским асфалтом прошло је још много генерација, које никада неће заборавити Гишку. Њихови родитељи се надају, само по позитивним делима из његове "каријере". 

Нетрулежне мошти

Тело Ђорђа Божовића ексхумирано је 2017. године, а по сведочењу његове уже фамилије и радника на Централном гробљу у Београду, његово тело није иструлело након двадесет и шест година. 

Гишкина сестра славица, сведочи да је његово тело само сасушено и да су делови одеће иструлели али да на његовој кожи нема трагова труљења. О овом чуду, Српска православна црква није се огласила. Гишкино тело пресељено је тада у село Кучи у  Црној гори одакле породица Божовић вуче порекло. 

Фото: Новости