Datum rođenja/smrti: 16.9.1955. -  15.9.1991.

Mesto rođenja: Inđija

Kraj: Voždovac

Poznat po: uz LJubomira Magaša, najveći don beogradskog podzemlja; ubedljivi šampion beogradskih "Fer tuča"; komandant Srpske dobrovoljačke garde. 

Dela: učešće u ratu u Hrvatskoj, tuče, pljačke, reket, pucnjave, navodna ubistva, otmice, zastrašivanja za Državnu bezbednost 

Kakav je bio Giška? 

U naslovima novinskih članaka, izjavama njegovih savremenika, pa čak i njegovih potencijalnih neprijatelja, jako je teško naći da je neko rekao nešto loše o Đorđu Božoviću - Giški. Dobar primer toga je Giškin susret sa čuvenim LJubomirom Magašem - LJubom Zemuncem. 

Kada se Giška prvi put sreo sa LJubom prišao mu je i rekao:

Foto: Arhiva Novosti

 

 - LJubo, ja sam Đorđe Božović Giška. Došao sam da te vidim i da ti kažem da te cenim i poštujem. Znam da si prvi počeo sa fer tučama, jer si voleo da znaš ko je ko. Da vidiš ko je jači, da vidiš ko je pošteniji u tuči i ko pobedi da mu se prizna primat pobednika. Da ne misliš da izbegavam susret sa tobom.

LJuba je odgovorio: 

 - Brate Đorđe, sad sam izašao iz zatvora. Pričaćemo nekom drugom prilikom o svemu. (Arhiva Borbe: Revija 92 6.5.2000.)

Po svedočenju mnogih ljudi koji su Božovića poznavali, uključujući i bivše pripadnike Službe državne bezbednosti, Đorđe je vršio akcije po gradovima evrope po nalogu DB-a. Ove akcije uključivale su navodna ubistva i zastrašivanja poltičkih, nacionalno orijentisanih, disidenata. NJegov sukob sa režimom Slobodana Miloševića, po skoro svim svedocima njegovog burnog života, nastao je kada je Giška odbio da ubije četničkog vojvodu Momčila Đujića. 

Giška je takođe bio američki državljanin i mogao je da izbegne sudbinu koja ga je u ratu snašla, ali je odlučio da se vrati u Srbiju i uključi se u rat. Giška je važio za šampiona beogradskih "fer tuča" i imao je viziju da ujedini sve beogradske "žestoke momke" u jednu složnu ekipu, u čemu ga je smrt sprečila. Uvek je nastojao da miri zaraćene klanove, a momci sa Voždovca prema njemu su osećali strahopoštovanje. 

Giška sprečio krvoproliće 9. marta

Giška je bio jedan od glavnih predvodnika demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića u martu 1991. godine. Mnogi uzrok njegove smrti vide u ovim dešavanjima.

Foto: I. Marinković

 

"Đorđe je stajao na vratima. Danica Drašković je zahtavala da se nasilno uđe u Skupštinu i da se traži pomoć od Amerike. Beli ju je podržao, ali je Giška odbio rekavši: 'Otkud nam pravo, ljudima s grešnom prošlošću, da uzmemo na sebe istorijsku odgovornost ukoliko do krvoprolića dođe, pa da nas se stidi potomstvo!' Tako su momci poslušali Gišku i razišli se. Ovo je plemenito delo Đorđa Božovića Giške. On, Giška, tog 9. marta spasio je živote možda svih poslanika koji su se nalazili u skupštini." (Arhiva Borbe: Blic 14.7.1995.)

Pao za srpstvo 

Postoje mnoge verzije smrti komandanta Srpske dobrovoljačke garde, ali ono što se sigurno zna, jeste da je ubijen 15. septembra 1991. u okolini Gospića, uoči svog trideset i šestog rođendana. 

Foto: Arhiva Novosti

 

- Sine, neka ti je srećna smrt za Srbiju, pravdu i ovaj narod! Boj se ne bije suzama i zato niko ne sme plakati za junakom! - rekla je za "Novosti" neposredno po Giškinoj smrti njegova majka Milena Božović. (Arhiva Borbe: Večernje novosti 17.9.1991.)

"Sina su mi živog sahranili" 

Đorđe Božović Giška, bio je takoreći glavni organizator martovskih demonstracija 1990. godine i pristalica stranke Srpskog pokreta obnove, Vuka Draškovića. Ovo prijateljstvo, po mišljenju njegove majke Milene Božović, koštalo ga je života. 

Foto: Arhiva Novosti

 

- Zašto mrtvog čoveka preturaju, ubio ovog, ubio onog. Što ne kažu ko su oni koji danas ubijaju nedužne ljude, koliko je ljudi po zatvorima ni za šta. Ja neću da kažem kako nije radio za državu. Jeste, jer je mislio da je to zakon, a kad je video da je sve to hoštapleraj, napustio je Državnu bezbednost i prišao Vuku Draškoviću, smatrajući da on radi pravu stvar. Želela sam da mi sin bude patriota, a kada mi je rekao - majko izabrali su me za komandanta Garde - ja sam zaplakala i kazala - srećno ti bilo sine, presudio si sebi! (Arhiv Borbe, Blic 14.7.1995.)

,,Bio je vatra ljudska"

- SUNCE moje, srećo moja jedina u životu, mnogo su ti zla učinili! - reči su Giškine majke nakon što je susrela vest o njegovoj smrti. (Arhiv Borbe, Večernje Novosti 16.9.1991.)

Foto: Arhiv Borbe

 

Za mnom junaci!

Prva verzija Giškine smrti, koja kaže da komandanta nisu ubili Hrvati, već je reč o izdaji i ubistvu s leđa, potiče od Vuka Draškovića, koji je neposredno posle Giškine smrti za Novosti izjavio:

- Prema informacijama koje imam iz Gospića, a dobio sam ih u razgovoru sa Đorđevim sinovcem Milanom, koji je bio uz njega kada je pogođen, naši su držali front prema šest hiljada ustaša. Prema tim vestima, Đorđe, koji je uvek prvi kretao u juriš i išao korak ispred ostalih, pogođen je iz snajpera ispod leve miške, pravo u srce. Poslednje reči su mu bile "Za mnom junaci". 

Foto: Arena

 

Razgovor Draškovića sa dopisnikom Novosti, prekinule su sirene koje su odavale počast Božoviću, a neki od Đorđevih saboraca povikali su:

- Izdaja! Ubijen je s leđa! 

Vuk je tada naglasio da:

- Treba naći poštenog lekara, koji će izvršiti obdukciju. (Arhiva Borbe: Večernje novosti 17.9.1991.)

U medijima, često se priča o Božovićevoj saradnji sa Upravom državne bezbednosti i mnogim kontroverzama vezanim za ovog žestokog momka. 

- Giška je odbio zadatak DB-a da ubije popa Đujića, zato je i stradao u Gospiću - rekla je Giškina majka Milena. (Arhiva Borbe: Svedok 27.2.2007.)

SPO ne dolazi Giški na grob

Kontroverze koje uključuju Srpski pokret obnove, još više produbljuju misteriju o pogibiji Đorđa Božovića. Bivši komandant vojske Republike srpske Krajine, Rade Čubrilo, na Giškinom pomenu rekao je:

Foto: I. Marinković

 

- Najtužnije je što ovde nema nikog od onih koji su nas tapšali po ramenima i slali da branimo srpstvo. Vuk je govorio da je Giška srpski Obilić kad je kretao na front, a posle sahrane nikada više nije došao i danas ponovo nikog nema. Ja se nadam da će oni za to platiti Bogu. (Arhiva Borbe: Kurir 16.9.2000.)

Jedna od najvećih legendi beogradskog podzemlja, po običaju, ostaje bez otkrivenog vinovnika sopstvenog ubistva, a vrelim beogradskim asfaltom prošlo je još mnogo generacija, koje nikada neće zaboraviti Gišku. NJihovi roditelji se nadaju, samo po pozitivnim delima iz njegove "karijere". 

Netruležne mošti

Telo Đorđa Božovića ekshumirano je 2017. godine, a po svedočenju njegove uže familije i radnika na Centralnom groblju u Beogradu, njegovo telo nije istrulelo nakon dvadeset i šest godina. 

Giškina sestra slavica, svedoči da je njegovo telo samo sasušeno i da su delovi odeće istruleli ali da na njegovoj koži nema tragova truljenja. O ovom čudu, Srpska pravoslavna crkva nije se oglasila. Giškino telo preseljeno je tada u selo Kuči u  Crnoj gori odakle porodica Božović vuče poreklo. 

Foto: Novosti