Додаје да би тако преговори фактички требало да почну ових дана.
"Надамо се да ће се завршити најкасније до 15. маја, јер се аранжман који је договорен између председника Русије и Србије Путина и Вучића завршава 31. маја, који подразумева садашњу цену од 270 долара за 1.000 кубних метара гаса", рекао је Бајатовић.
На питање коју цену очекује за Србију и на колико временски, Бајатовић каже да ће уговор бити склопљен на 10 година, док што се тиче цене не може сада тачно да каже, пошто ће она бити резултат комбинације тзв. нафтне формуле и тржишне цене.
Такође, садржаће одређену флексибилност, пошто до сада то није било формално предвиђено у уговорима, нагласио је Бајатовић у изјави за Танјуг и напоменуо да на пример сада, у зимском периоду, трошимо три до четири пута више гаса у него лети.
Истакао је да је циљ да се обезбеди довољна количина гаса и да цена буде повољнија од тржиште, као и да уговор обезбеди одређену флексибилност.
Очекује да би цена гаса на тржишту након стабилизације ситуације у Украјини могла да се врати на 600 до 650 долара за 1.000 кубика.
"Тако да не могу да кажем цену, јер ће зависити од цене нафте на тржишту, па ће таква бити и наша цена. Али, оно што ја могу да прогнозирам јесте да би се у првој фази поврата цене гаса на неку нормалну вредност она могла позиционирати на неких 800 или 850 долара", каже Бајатовић.
"А, у каснијој фази ако се смири ситуација у Украјини и око америчког захтева за испорукама гаса Европи, што је по овим ценама апсолутно могуће јер Американци могу да извозе тај гас, па ће се тај ''колач'' на неки начин поделити, али онда ће се вероватно и количине гаса повећати које су присутне у Европи. Тако да би цена могла да се стабилизује на неких 600 до 650 долара", додаје генерални директор Србијагаса.
Фото: принтскрин/Јутјуб/Potrošački savetnik
На питање да ли би Бугари могли да донесу политичку одлуку о обустави гаса за Србију Балканским током као што су већ обуставили раније градњу Јужног тока на својој територији, Бајатовић је рекао да не верује да би Бугарска могла да донесе такву политичку одлуку, јер би у том случају и Бугари и Мађари остали без гаса и да би то била за њих претешка одлука.
Истиче да је тај гасовод довољно далеко од сукоба у Украјини, као и да Турска није увела никакве санкције, пошто тај гасовод пролази кроз екслузивну економску зону Турске.
Бајатовић додаје да Србија сада купује гас и из правца Мађарске који долази из Украјине, што је интересантно.
"Ту је тренутно боља цена у односу на гас који долази из Словачке или из Северног тока 1, тако да ми купујемо гас и из Украјине за количине које нам фале", додао је Бајатовић.
Истиче да не очекује прекиде у испоруци гаса пошто то није у интересу ни Русије нити Европе, пошто ни Немачка не може да издржи одсуство руског гаса.
"Не видим зашто би неко хтео да се Бугарска, Србија и Мађарска смрзну - никакве рубљизације плаћања гаса неће бити. Гаспром је платио до краја 2023. године транспорт гаса. То је берзанска роба", навео је он.
Када је реч о проширењу складишта гаса Банатски Двор, Бајатовић је рекао да је Србија већ повећала са 450 милиона метара кубних на 550 без скоро икаквих инвестиција.
"Али смо доста исушили складиште. У овом тренутку све је спремно и само очекујемо коначну техничку потврду на проширење на неких 650 милиона, а можда ћемо одмах ићи и на 750 милиона, али нам у том случају треба један компресор који је тренутно проблематично набавити на тржишту, али ћемо урадити све потребне бушотине", навео је Бајатовић.
Како каже, производња би у првој фази уместо пет милиона бити 6,7 милиона кубика гаса дневно и ако будемо успели са утискивањем већих количина дневна призводња ће бити на нивоу од 10 милиона кубика.
Циљ је да Србија има укупно две милијарде кубика гаса ускладиштено годишње, што подразумева да се раде још два складишта, додаје Бајатовић о објашњава да је једно испражњено гасно лежиште Тилва код Панчева, што би било вршно складиште капацитета до 300 милиона метара кубних, пре свега за Београд и Панчево.
"Радимо на томе да и Азотара крене да ради, а тамо су у Патрохемија и Рафинерија, као и ТЕ-ТО Панчево, што све захтева нове нове количине гаса. Друго складиште би био Банатски Итебеј које је реалтивно близу Банатског Двора. Постоје гасне инсталације и би били потребни велики трошкови за гасовод. То је складиште које је доста суво и још је у завршној фази експлоатације. Ми ћемо преговарати са НИС-ом да пондеришемо цене гаса које нам остају унутра и да нам то продају или изнајме, како би направили ново складиште до капацитета до милијарди метара кубних".
Србија би тако на својој територији складиштила годишње до две милијарде метара кубних, што представља апсолутну безбедност и нове могућности за набавку и трговину, Србије као гасног чворишта.
Када је реч о тренутним резервама гаса у Банатском Двору, каже да имамо још око 60 милиона кубика у српском делу и око 160 милиона руског.
"Тако да можемо да призводимо до пет милиона дневно, а имамо и шест или 6,5 милиона кубика који долазе из правца Бугарске Балканским током, што може бити и више пошто зависи од дана".
Не видим разлог да имамо проблем са количинама, истакао је Бајатовић и додао да је уредба о ограничењу цене гаса продужена до 31. априла.
Тиме су сви потрошачи, укључујићи и индустријске потрошаче, заштићени неком врстом субвенције од стране државе, тако да неће бити повећања цене, закључио је Бајатовић.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
