Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да не постоји ниједна људска делатност у којој нема учешћа енергената и да ће се њихово поскупљење одразити на раст цена производа и услуга, и на европском тржишту и у Србији. Он истиче да је за нашу економију кључно да Србија задржи дистанцу и не приклони се ниједном царству.

- Сада је суштинско питање да ли ће нашој земљи бити наметнута одлука да се прикључи санкцијама Русији или ће бити пуштена да лавитира и да паралелно гаји добре односе са свим странама, и у том случају нећемо имати великих проблема - истиче Савић за "Новости". - Али, ако се будемо определили, коме год да се окренемо, биће лоше.

Фото: Д. Дозет

 

 

Уколико сукоб не ескалира даље, он сматра да би ситуација на тржишту могла брзо да се стабилизује, али неизвесно је шта ће се дешавати. Барел сирове нафте "брент" у четвртак је премашио 100 долара, први пут од 2014. године. Цена гаса у Европи је узлетела за 35 одсто и прелазила је 1.400 долара за 1.000 кубика, што је 120 евра по мегават-сату. Како објашњава Савић, дошло је до неких поремећаја, али је све умереније него што је било 2009. године за време кризе.

- Тада су се ломови на берзама кретали од 20 до 30 одсто, а сада је то на нивоу од један до два процента - истиче наш саговорник. - То не значи да неће бити већих ломова, али све зависи од развоја ситуације. Ескалација је тек почела.

Србија је увозник нафте и гаса и зато, како каже, у тој области може да има проблем. Ако не буде физичког прекида дотока гаса, ми имамо до 1. јуна договорену цену за плаво гориво.

Фото: Д. Миловановић

 

 

- Уколико успемо да се изборимо са притисцима и задржимо дистанцу, новим споразумом бисмо могли да обезбедимо да га плаћамо око 550 до 600 долара, што није лоше, јер цена овог енергента се никада неће вратити на старо - објашњава Савић. - Забрињава транспорт гаса кроз Бугарску, која је чланица ЕУ и НАТО, а на њу би могао да буде извршен велики притисак да заустави проток.

Гас кроз "Балкански ток" у нашу земљу стиже преко Турске и Бугарске. Тај цевовод није повезан са Украјином. Турска је изјавила да неће да се опредељује о актуелној кризи на истоку.

Фото: Танјуг/АП

 

 

Предвиђа се да ће на глобалном тржишту доћи и до скока цена житарица, имајући у виду да су две земље велики произвођачи. Русија и Украјина учествују заједно са 29 одсто у светском извозу пшенице, а 19 процената у испорукама кукуруза. Њихов удео у глобалном извозу сунцокретовог уља је 80 одсто. Русија је до даљег обуставила саобраћај трговачких бродова у Азовском мору, а из те луке одлазе одређене количине жита за извоз. Стручњаци процењују да кретања на берзи у овој области неће створити проблеме на српском тржишту, јер је и наша земља велики произвођач.

"ЗАМРЗНУТО" ГОРИВО МЕСЕЦ ДАНА?

ВАЖЕЋЕ ограничење малопродајних цена горива у Србији, при садашњој вредности сирове нафте, може да опстане најдуже месец дана, сматра Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.

- Након тога, држава може да смањи дажбине на деривате и очува цену на том нивоу - указује Мићовић. - Бензинске станице купују деривате на велетржишту, где цене нису замрзнуте. У тренутку доношења Уредбе нафта је била 10 одсто јефтинија него сада.

(Новости)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".