Четири силе Индо-пацифичког региона Индија, Аустралија, Јапан и САД одржале су 3. марта састанак на највишем нивоу у оквиру војнополитичког механизма "Квадрилатерални дијалог о безбедности" (скраћено Квадрилатерала или Квад), основаног на иницијативу Вашингтона, на којем су дискутовали о ситуацији у Украјини и начинима да се спречи евентуални удар Пекинга на острво Тајван.

Фото: Pang Xinglei/Xinhua via AP

 

 

По извештавању јапанских медија, председник Џозеф Бајден, премијери Скот Морисон и Фумио Кишида на том самиту заговарали су једногласну осуду руског продора у Украјину, али она није унесена у заједничко саопштење.

По писању портала India Today, Моди је током виртуелног састанка чак нагласио да фокус Квадрилатерале треба да остане на њеним основним циљевима, односно, одржавању мира, стабилности и просперитета у Индо-пацифичком региону. Други индијски медији, пак, сматрају да је сама чињеница да је дебатовано о украјинском питању показатељ јединства Квадрилатерале.

Квадрилатерала је политички оквир унутар којег се, поред шефова држава, редовно срећу парови владиних функционера четири нације састављени од министара одбране и министара спољних послова.

Она је успостављена ради парирања растућем војно-политичком утицају Народне Републике Кине у Тихом и Индијском океану. Поменуте четири државе с променљивом фреквенцијом врше заједничке морнаричке вежбе већ петнаест година.

Фото: Танјуг/АП

 

 

Вашингтон, Токио и Канбера сада страхују да би Пекинг, осокољен и подучен примером руског напада на Украјину, могао да покуша да силом поврати контролу над својом одбеглом провинцијом Тајваном и тако проузрокује велику кризу у западном Пацифику.

И док амерички медији, политичари, војни коментатори и медији уопште већ неколико година спекулишу о евентуалном кинеском удару на Тајван и лицитирају датумима када би до њега могло доћи, оно што овог пута привлачи посебну пажњу јесте то да је истог дана када је одржан састанак Квадрилатерале помоћник државног секретара за јужну и централну Азију Доналд Лу  посланике америчког Сената обавестио да администрација председника Џозефа Бајдена разматра могућност увођења санкција Индији због њеног ослањања на руско оружје.

У обраћању сенаторима Лу је говорио и о дипломатском притиску који је Бајденова администрација усмерила на државе јужне Азије – Индију, Пакистан и Шри Ланку – да приликом гласања у Генералној скупштини Уједињених нација осуде Русију због агресије на Украјину. Све три државе, међутим, су се уздржале од гласања.

Када је наоружање у питању, посебни трн у оку Вашингтона је то што је Индија купила моћни руски противваздухопловни систем "С-400 тријумф" који, међутим, још није испоручен.

Американце брине и то да би технички подаци о њиховом оружју испорученом Индији, због традиционално пријатељских односа Њу Делхија и Москве, могли да допадну у руке Русима.

Неразумна претња?

Амерички функционер Лу у четвртак је члановима америчког Сената конкретно рекао да је инструмент, односно, правни основ на основу којег се разматра увођење санкција Индији "Закон о супротстављању америчким непријатељима путем санкција", који је донет за време владе председника Доналда Трампа 2017. због наводног мешања Русије у америчку председничку кампању претходне године и који је послужио да се удари пацка режиму у Анкари због куповине система "С-400".

Интересантно је, међутим, да је премијер Нарендра Моди у јуну 2016. добио част да се обрати америчким законодавцима у дужем говору у згради Конгреса у Вашингтону, када је представљен као лидер "највеће демократије на свету". Тај епитет Индија ужива на Западу, јер је по величини популације друга на свету а Вашингтон и Лондон најмногољуднију земљу света Кину сматрају недемократском.

Даље, Индија у склопу Квадрилатерале са САД и њеним савезницима активно ради на војним и економским мерама за обуздавање кретања кинеских поморских снага и економског и политичког утицаја Кине у југоисточној и јужној Азији. Ово стога што Њу Делхи има територијални спор у Хималајима с Пекингом, који је недавно, 2020. године, резултирао и у бруталном окршају припадника војске две земље у којем је погинуло двадесет индијских војника и зато што Кина има врло блиску војнополитичку сарадњу с традиционалним индијским противником Пакистаном, с којим се Њу Делхи често сукобљава око територија у Кашмиру и положаја муслимана на Индијском потконтиненту. Још један дугогодишњи камен спотицања у односима с Кином је чињеница да је Индија пружила уточисте далај лами и сепаратистичкој влади Тибета у егзилу.

Такође, Индија заправо већ последњих петнаестак година смањује ослањање на руско наоружање и више него раније купује америчко и друго западно оружје и опрему. Она је, сматра се, од 2008. године до 2021. купила америчко наоружања укупне вредности од чак 22 милијарди долара, те планира да за њега одвоји још десет. Углавном је реч о америчким извиђачким и транспортним авионима, те дроновима "предатор".

Фото: Б. Влаховић

 

 

Њу Делхи, који је у прошлости био велика руска муштерија када су у питању борбени ваздухоплови, те у редовима своје армије има стотине мигова и сухоја, 2016. је објавио куповину нових 36 француских ловаца-бомбардера "Дасо Рафал", као и муниције, делова и опреме за њих у износу од 7,8 милијарди евра, што је још један битан корак у смањивању технолошке зависности од Русије.

Покушај отклона од Москве је поготову видан када се узме у обзир да је Индија првобитно планирала и да откупи лиценцу за производњу тих авиона и у састав свог ваздухопловства уведе чак 108 апарата француског порекла, од чега је, међутим, касније одустала због високе цене.

Штавише, индијски медији пишу да је земља протеклих недеља због забринутости у вези са последицама догађаја у Украјини и око ње већ отказала неке веће наруџбе руског оружја и опреме. Реч је о ловцима "МиГ-29", хеликоптерима и противтенковским пројектилима.

Индија, дакле, важи за велику демократију, чини оно што Вашингтон од ње тражи и када су у питању војнополитичко опкољавање и зауздавање Кине и умањивање технолошког ослањања на Москву. Када се све ово узме у обзир, претња Индији санкцијама чини се претераном и неразумном.

Мада индијска економија није јака колико је америчка или кинеска, претња држави од преко 1,3 милијарде становника, која у склопу свог настојања да води независну политику и одржи добре односе и са Русијом и САД чини доста за Вашингтон је и, благо речено, дрска.

Заменик државног секретара за питања у јужној и средњој Азији Лу изразио је и мишљење да ће чињеница да је у нападу руских снага у околини Харкова настрадао и један индијски студент проузроковати преокрет у јавном мњењу на многољудном потконтиненту које је до сада показивало разумевање за покушај пријатељске Русије да се одупре притиску НАТО-а.

Начин евакуације, односно, драма кроз коју пролази близу 20.000 индијских држављана који бораве у Украјини, од којих су чак око 18.000 студенти (углавном медицине), последњих дана је проблем који доминира у индијским медијима и унутрашњој политици.

Остаје да се види да ли ће Индија попустити америчком притиску и отказати и набавку "С-400", што је испорука вредна око пет милијарди долара, за коју је Њу Делхи већ уплатио капару од 15 посто.

(РТС)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".