Све чешће бележимо доласке плаћеника из иностранства, посебно из Албаније, Хрватске и косовских милитаната, па чак и џихадиста са борбеним искуством из Сирије - пише у саопштењу Кремља које је објављено након телефонског разговора Руског председника Владимира Путина и немачког канцелара Олафа Шолца.
Представник Министарства одбране Руске Федерације генерал Игор Конашенков раније је рекао за ТАСС да се око 200 плаћеника из Хрватске бори на украјинској страни.
Због тога је на разговор у Министарство спољних послова позван хрватски војни аташе Жељко Акрап, који је одбио да прими протестну ноту.
Подсећамо, хрватски плаћеници су међу првима стигли у Украјину. Један од њих је током преласка мађарско-украјинске границе говорио као да је у питању крсташки рат.
- Идемо на фронт да се придружимо украјинском народу и нашим Хрватима - рекао је један хрватски добровољац.
Прочитајте још
Бивша премијерка Украјине и чланица владајуће коалиције Јулија Тимошенко пре пар дана обратила се Хрватима и видео поруком у којој им се захваљује на подршци и позива на солидарност.
Хрватима ово не би био први пут да на Истоку ратују за друге. Током Другог светског рата усташе су ишле да ратују против Руса, како је писала штампа НДХ, зато што "бољшевике може одбацити и уништити само уједињена Европа под вођством велесила Осовине".
Подсетимо, Русија је 24. фебруара покренула специјалну операцију чији је циљ демилитаризација и денацификација Украјине.
Председник Русије Владимир Путин је у телевизијском обраћању Русима рекао да околности "захтевају одлучну и хитну акцију" и да су се народне републике Донбаса обратиле Русији са захтевом за помоћ.
Према речима руског лидера, сва одговорност за крвопролиће биће на савести владајућег режима у Украјини. Он је позвао украјинску војску да не поштује злочиначка наређења украјинских власти, да положи оружје и оде кући.
