Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. године. Неко време пре венчања ћерка Лизерл је оболела од шарлаха. Није познато да ли је умрла или је дата на усвајање. Тек, када се Милева придружила Алберту у Берну, дете није било са њом.
У годинама које су уследиле Алберт и Милева добили су још двоје деце – синове Ханса Алберта и Едуарда. Кажу да су оба дечака била јако везана за мајку која их је практично сама одгајала јер је отац највећи део времена проводио у раду.
Фото: Профимедиа
Ипак, био је ту и срећних успомена.
Здравље Едуарда нарочито је бринуло родитеље. Дечак је од рођења био болешљив и често је знао да заплаче без икаквог разлога. У једном писму пријатељу Алберт је записао да је сигран да његов син неће моћи да “израсте у здраву особу”.
А, ту су биле и све чешће свађе родитеља… Оба дечака су тешко поднела развод родитеља 1914. Едуарду је тада било само 4 године. Живели су са мајком док се Ајнштајн поново оженио – својом даљом рођаком у коју је био заљубљен још као дечак.
Прочитајте још
Милева је наставила да брине о деци и неко време се чинило да ће Едуард превазићи своје проблеме. За почетак, показао је изузетну интелигенцију – са шест година је читао Шекспира, а убрзо и Канта, Шопенхауера, Платона…
Како је одрастао заинтересовао се за психијатрију, а посебно за рад Сигмунда Фројда. Ипак, како је време одмицало све теже је подносио терет очеве славе.
– Тешко је имати толико важног оца, јер се осећаш неважним и безначајним – истакао је једном приликом.
Када му је било 20 година Едуард је први пут покушао да се убије. Кажу, узрок томе била је неузвраћена љубав неке девојке. Примљен је у болницу и недуго потом дијагностикована му је шизофренија.
Милева га је, на препоруку доктора, тада сместила у душевну болницу у Цириху и ова одлука показала се кобном. Сурови третмани у оновременим болницама овог типа само су погоршали ментално стање младог Едуарда. Након само две недеље у овој институцији више није могао да чита, води дуже разговоре, а све више је губио и когнитивне способности.
Није познато да ли је и колико често Алберт долазио у посету сину, али након 1933. то више није ни могао. Тада на власт у Немачкој долази Хитлер, па Ајнштајн, гостујући професор на Принстонском универзитету, бића онемогућен да се врати у домовину.
Фото: Профимедиа
Његова друга супруга Елса причала је да је синовљево здравствено стање много бринуло Алберта. Наводно, планирао је да сина доведе у Америку, али су његово ментално стање, а касније и рат, спречили.
- Мој син је једини проблем који остаје без решења – написао је Ајнштајн.
Едвард више никада није видео оца. Милева је због дугова насталих око његовог лечења морала да прода две куће. Наводно, у каснијим споровима Милеве и Алберта Едуард је служио као “дуг за поткусуривање”. У једној преписци Алберт је захтевао да му Милева врати неки новац и претио да ће избацити Едуарда из тестамента ако то не учини.
Милева је умрла 4. августа 1948. и након тога о Едуарду практично више нико није бринуо. Окончао је живот сам и напуштен, међу зидинама циришког психијатријског азила Бургелци. Радио је као болнички баштован и тако је и умро 1965. у 55. години.
Једино дете Милеве и Алберта Ајнштајна које је живело лепим животом био је старији син Ханс Алберт, који је би професор хидротехнике на Универзитету Беркли, познат по истраживању транспорта наноса. Женио се два пута и имао је троје деце.
(Еспресо)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
