Милан Лаћа Радуловић недавно је изгубио мајку, чувену хитмејкерку Марину Туцаковић, од које је како каже наследио само оно најбоље.
Уз њу је научио да пише најлепше текстове, а данас се труди да очува Маринино дело припремом књиге њене поезије и фондацијом за борбу против рака дојке под њеним именом. Када се родио, његови родитељи су већ тада били познати, а Лажа открива да ли је то утицало на његово васпитање. Фото: АТА имагес, Јутјуб принтскрин/NOVA VIDEO
- Од малих ногу за мене нико није био ВИП особа. Тако је и данас. Не делим људе на познате и непознате, већ на оне који ми пријају или не пријају. За мене се однос с људима заснива на поверењу и љубави, био неко славан или не. Заправо, једине три ВИП особе у мојој кући су били Марина, Милош и Фута - казао је он, па открио колико се разликовао од старијег брата Милоша који је преминуо пре 13 година:
- Милош је био сушта супротност мени. Био је рођени заводник, знао је да шармира само једним гестом, погледом, док сам ја од оних који се понекад превише труде. Био је много социјалнији од мене и имао је ту неку лакоћу постојања, освајао је људе чистом енергијом и лепотом. У ствари, он је био много аутентичнији од мене као сама појава. Чим бисте га видели, одмах бисте га запамтили.
Како су Марина и Фута много радили, Милан и његов брат су одрастали уз баку и деку, али и кућне помоћнице.
- Рођен сам 1986. и поред маме, тате и брата памтим још једну особу која је и дан-данас у кући и ради код нас. То је Душанка, наша кућна помоћница и министарка за весеље. И даље је снажна и пуна духа са својих 70 и кусур, здрава, неуништива, троструко вакцинисана - казао је он, па се осврнуо на баку и деку:- Што се тиче деда Љубише, преминуо је док сам био прилично мали. Оставио ми је библиотеку коју сам скоро у потпуности сачувао, чак и прво издање "Ајванхоа", његов једини превод. Из угледне ужичке породице која се некада презивала Туцовић, био је полиглота, радио у Привредној комори, помало се бавио и дипломатијом. Оно што многи не знају јесте да је заједно с мамом коаутор текста песме "Та твоја мунд хармоника" - испричао је Лаћа и додао:
Прочитајте још
Фото: Н. Фифић, Јутјуб принтскрин/ Tvrda Priča /Nešto Drugačije
- Бака Аница била је пореклом из Смедерева, из предратне имућне породице. Била је изразито лепа, оне врсте лепоте као Ингрид Бергман. Покушавала је да Милоша и мене доведе у ред и у томе је успевала. Али сваки пут кад бисмо дошли у њен стан, топлина њене љубави пуштала нам је све на вољу.
Њему и брату ништа у животу није недостајало.
- Апсолутно све. Љубав, пажњу, игрице, гардеробу... Можда превише слободе. Милош и ја смо били потпуно другачији, па су нам и слободе биле другачије. Казни и забрана није било, бар не ригорозно. Сећам се да нам је тата рекао кад смо кренули у школу да је сад на професорима да нас кажњавају и забрањују нам. Нису успели. Ту смо брат и ја били слични - нисмо узимали те ауторитете за озбиљно ни три посто.
Од Марине и Футе је наследио само оно најлепше, а о негативним странама није желео да прича.
- На мајку сам повукао способност да се адаптирам и преживим живот. Да се борим, до краја, за себе, за оно у шта верујем и што ме мотивише, иако се често много више борим за друге. И хумор, пре свега, који ни мајка ни ја никад нисмо губили, чак ни у оним најцрњим ситуацијама. На тату сам повукао упорност и правдољубивост. И лепоту, наравно (смех).
Пре четири месеца остао је без мајке која је била кључна личност вашег живота, али како каже, проклети живот наставља без ње.
- Наравно да јесте. И увек ће бити. И наравно да проклети живот иде даље. Али идем и ја!
(24 седам)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
