Драмски уметник Светозар Цветковић, осим у матичном позоришту “Атеље 212”, следеће године имаће премијеру представе и у БДП-у. Како каже, позориште је доста претрпело због пандемије корона вируса.

Фото: Д. Миловановић

 

- Позориште је највише претрпело јер више нема неких људи који су пуно значили за позориште. Нема ни оних који су актери на сцени и иза сцене, на крају крајева и у публици. Највише смо претрпели губитком људи којих више нема. Само позориште је морало нешто да издржи као организам и постојао је један тренутак када је постојала криза гашења позоришта. Гашења као једне потребе и чувања целе популације од нечега што и дан данас не знамо како се створило и како се развија између нас, али и даље односи животе. У сваком случају јесте претрпело - каже за “Блиц” Светозар Цветковић.

Доста радите на серијама. Да ли их бирате искључиво по квалитету сценарија или вам је пресудан хонорар?

- У последње две или три године никада нисмо имали тако јаку продукцију на телевизији. Из неких извора претпостављам да ће то тако уследити још две-три године, та нека врста хиперпродукције. Мислим да се већ дуго снима између двадесет и тридесет серија на територији Србије. Мислим да је то јако добро за младе глумце, јер им то даје шансу коју ми нисмо имали кад смо завршавали факултет. И мислим да ако је и десет посто тога што радимо добро, да је то врло значајно. Код мене су увек неко мерило за то шта радим представљали људи са којима радим, али и то шта радим. Уз све то иде и оно од чега се живи, како год окренете.

Да ли нешто замерате себи?

- Да, много тога, али то су ствари које држите за себе.

Да ли опраштате лако?

- Себи не, другима да.

Толико сте критични?

- Да.

Ваша супруга Јелена Ђокић и ви сте једно другом критичари. После серије “Црна свадба“, да ли бисте волели да се појавите у наставку и како сте гледали на њене сцене у тој серији? Да ли сте јој нешто замерили или да ли бисте нешто исправили као посматрач?

- Па била је нека срећна околност да ја нисам био ту када се серија емитовала. Гледао сам касније па нисмо толико причали о томе. То је нешто што је ове године, и по официјелним анализама претраживача Гугла, нешто за шта су се људи највише интересовали. Нешто што је постигло највећу пажњу код нас. Имао сам срећу јер сам радио дебитантски филм Немање Ћипранића, да тај његов сценарио први прочитам и да га однесем на место одакле сам претпоставио би та серија могла да крене. То се тако испоставило. Задовољан сам кад сам погледао како је све то испало.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".