NJIH SE NIKO NE SEĆA: Britanci pobili preko 750.000 ljubimaca

Jedan od takvih, prilično zaboravljenih zločina je i masovno ubistvo kućnih ljubimaca koje je 1939. godine naredila vlada Velike Britanije. Događaj je u istoriji ostao zapamćen kao &quot;Britanski masakr kućnih ljubimaca&quot;.Šta se zapravo desilo?U prvim mesecima 1939. godine Britanija je formirala krizni komitet koji je trebalo da pronađe rešenja za redistribuciju hrane, goriva i drugih namirnica u slučaju da se zemlja nađe u ratu.Jednom kada je komitet počeo sa radom, na dnevnom redu su se, možda iznenađujuće, ali vrlo brzo našli - kućni ljubimci. Formirano je posebno telo koje je trebalo da se bavi isključivo pitanjem životinja u ratnom stanju (National Air Raid Precautions Animals Committee), a logika čelnika ovog komiteta bila je sledeća: jednom kada se zarati i nastupi nestašica hrane, vlasnici kućnih ljubimaca imaće dva izbora - ili da sa svojim životinjama dele ionako nedovoljne količine hrane ili da ih puste da uginu od gladi.A, ako je to već opcija, zašto da se ljubimaca ne reše odmah?!Foto: Vikipedija/aucklandmuseumI tako su po celoj Velikoj Britaniji osvanuli pamfleti sa naslovom &ldquo;Saveti za vlasnike kućnih ljubimaca&rdquo;. U njima se sugerisalo da je životinje neophodno izmestiti iz velikih gradova na sela, a letak se završavao rečenicom: &ldquo;Ako ne možete da ih ostavite na staranje komšijama, najbolje što možete da učinite za njih je da ih uništite&rdquo;, piše BBC.Na papiru se nalazila i fotografija pištolja koji može da posluži za &ldquo;humano uništavanje&rdquo; kućnih ljubimaca, a ove preporuke su štampane u svim dnevnim listovima i objavljene na BBC-ju.Foto: VikipedijaMasovna histerijaI tako, kada je rat objavljen 1939. godine vlasnici kuca i maca su preplavili veterinarske klinike zahtevajući da njihovi ljubimci budu eutanazirani.Mnoga udruženja veterinara pokušavala su da stanu na put takvim radikalnim merama i odbijali su da ubijaju životinje, ali to nije moglo da zaustavi histeriju.Foto: ProfimediaSituacija se samo pogoršala nakon prvog bombardovanja Londona 1940. godine.- LJudi su se uplašili od mogućnosti da bombardovanje potraje, a hrana nestane i shvatili su kao neprimereni &ldquo;luksuz&rdquo; da imaju ljubimca tokom ratnog stanja - objašnjava Pip Dod, kustos Britanskog vojnog muzeja.U novinama su čak počele da se pojavljuju i oproštajna pisma.- U znak sećanja na Iolu, slatkog vernog prijatelja, kog smo uspavali 4. septembra 1939. godine kako bi bio spasen patnji tokom rata. Bio je to kratak, ali srećan život - 2 godine, 12 nedelja. Oprosti nam mali prijatelju - pisalo je u &ldquo;Tail-Vagger&rdquo; Magazinu.Oni koji su se pobuniliNaravno, bilo je i onih koji su pokušali da spreče ovu masovnu histeriju. Formirani su mnogi prihvatni centri i &ldquo;sigurne kuće&rdquo; u kojima su volonteri brinuli o životinjama. Najpoznatija od njih - &ldquo;Battersea Dogs and Cats Home&rdquo;, tokom šest godina rata uspela je da prehrani i sačuva 145 hiljada pasa iako je imala samo četvoro zaposlenih.- Mnogi ljudi su nas kontaktirali nakon izbijanja rata da traže od nas da eutanaziramo njihove kućne ljubimce &ndash; bilo zato što su krenuli u rat, bilo jer im je kuća bombarodvana, bilo jer više nisu mogli da priušte da ih drže. Mi smo sve savetovali da ne preduzimaju tako drastične mere, a naš tadašnji menadžer Edvard Hilitut je pisao ljudima moleći ih da ne žure - kaže za BBC portparol organizacije &ldquo;Battersea Dogs and Cats Home&rdquo;.Foto: ProfimediaNajpoznatija javna ličnost koja je ustala protiv ove surove prakse bila je vojvotkinja od Hamiltona, čuvena ljubiteljka mačaka. U prvim danima rata ona je iz Škotske dojurila u London kako bi dala izjavu za BBC.- Hitno su potrebni domovi u unutrašnjosti za one pse i mačke koji bi inače morali da budu ostavljeni da umru od gladi ili budu ubijeni - apelovala je vojvotkinja.Ona je sama na svom imanju osnovala svratište za životinje i poslala svoje osoblje da spase kućne ljubimce iz istočnog dela Londona. Stotine i stotine životinja preživele su zahvaljujući njoj. Kažu da nikada ni od koga nije tražila pomoć. Jedino se izvinila komšijama koji su se žalili na lavež.Naravno, bilo je i &ldquo;običnih ljudi&rdquo; koji nisu poslušali savete vlade. Sa svojim ljubimcima delili su hranu koju su imali, a bilo je slučajeva da su na pijacama kupovali konjsko meso za njih.Ipak, statistika je bila neumoljivaAli vladin pamflet je posejao moćno seme. LJudima je u suštini njihova država rekla da ubiju svoje ljubimce i - oni su to uradili.Istoričarka Hilda Kin kaže da je to bio samo još jedan način da se označi da je rat počeo.- To je bila jedna od stvari koje su ljudi morali da urade kada su stigle vesti o ratu &ndash; evakuisati decu, prekriti prozore, ubiti mačku - smatra ona.Jednom kada su prevazišli strah od bombi i nestašice hrane, mnogi vlasnici kućnih ljubimaca su zažalili zbog onoga što su uradili i krivili su vladu zbog histerije koju je izazvala.Ipak, to nije moglo vratiti njuškice stradale zbog straha i histerije. Šteta je nepovratno bila napravljena. Procenjuje se da je samo u prvih nekoliko meseci od otpočinjanja rata širom Britanije ubijeno preko 750.000 ljubimaca.BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI(Istorijski zabavnik)Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

NJIH SE NIKO NE SEĆA: Britanci pobili preko 750.000 ljubimaca

Vaš komentar

Nema komentara