Rođena je u selu Mošorin u Bačkoj, 16. februara 1877. godine. Studirala je matematiku koju je kasnije i predavala u Pančevu, Šapcu i u Beogradu u ženskoj gimnaziji. Bila je izuzetno obrazovana, načitana i elokventna. U Nemačkoj je kasnije doktorirala filozofiju.
U svom književnom radu zabeležila je mnoge kritike, eseje i pripovetke.
Spektar Isidorinih tema je raznovrstan. Književnost je njena glavna preokupacija, ali pored toga interesovale su je i druge umestnosti: slikarstvo, muzika, pozorište.
1950. godine Isidora Sekulić postaje prva žena akademik, primeljena je za redvnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
NJena prva knjiga su "Saputnici". Građeni su na vrlo zanimljiv način, teme su i naslovi pojedinačnih zapisa. Tako govori o pojmovima samoće, umora, nostalgije, rastanka, tuge, glavobolje.. O svemu onome što može da obuzme čoveka..
Isidora je isticala to da čovek život treba da učini korisnim.
Većina njenih dela je u okvirima njenog glavnog motiva, motiva prolaznosti života. Volela je Norvešku i izučavala skandinavsku poeziju i istoriju. Tako nakon čitanja u knjigama, odlazi u Norvešku, a onda nastaje jedan od najznačajnijih putopisa "Pisma iz Norveške".
Isidora je, iako dete vojvoćanske ravnice, volela sever više od juga. Divila se njihovom opstanku u hladnoći.
