Ovaj bračni par, koji je bio primer mnogima više od četiri decenije je proveo zajedno, slavni kantautor za ovaj detalj iz Oljinog života saznao je tek kada je ona otvorila dušu u knjizi.
Foto: D. Dozet
‒ Da, to je priča kada moja mama saopštava svojoj najboljoj drugarici iz dvorišta, komšinici Anuški Sič: „Anča moja, odosmo ti mi“. „A gde, Pelka moja, gde?“, uzvratila joj je zbunjeno.
- Dobili smo stan od Saveza boraca. Znaš, ona Oljicina gimnastika... Ona je sad u juniorskoj reprezentaciji, pa žele malo da poboljšaju njene uslove, kao da joj ja nisam obezbedila dobre. Al’ neka, neka, i od toga može bolje.
- Tetka Anuška je na to reagovala: „Eto vidiš, Pelo moja, mi smo znali da će Oljica uspeti sa tim njenim sportom, znali smo da će vas Bog pogledati.“ A onda je mama sa vrata kuhinje rekla: „Znaš, Anuška moja, ogrešila sam se, ogrešila sam se o nju još kako... Nisam želela da je rodim. Eto, Bog neka mi oprosti, znaš kako, sa ovim je već krenulo (misli na sina) da su mu više punili glavu nego što mu je moja ljubav punila srce. Počeo je da se nekako okreće od mene i Zorana, i tako u svom nesigurnom odnosu sa njim, osetila sam da još jedno srce kuca negde u meni. Svašta sam pokušavala, Bog neka mi oprosti, skakala sam sa visokih merdevina, čula sam to od žena, skakala sam sa što većih visina ne bi li otišla. A onda sam čula i da se stavlja veliki, što teži kamen na stomak, al’ nije se dala. Nije se dala, ta je jaka. Kad je njeno srce pod tim kamenom počelo da kuca, znala sam ja…“ I sada, osvrćući se na taj kamen pod kojim sam iznikla, i pod onim kamenom pod kojim srce utihne, gde ona leži, nekako mi je taj kamen mnogo teži – otkrila je Olja u emisiji.
‒ Eto, to je nešto što Đole nije znao. Otišao je sa uverenjem da sam jaka.
Pročitajte još
- Kad odem, kad zamumla vetar zimske očenaše... Kao da je u svojoj staroj pesmi predosetio kada će se to dogoditi. Bila je zima, 19. februar. Posle tog dana ostala je ogromna praznina, bol, nešto od čega se dugo nećemo oporaviti. Olja nije mnogo govorila o tome.
‒ Ne smem ni da pomislim da prvi put kada su se odškrinula nebeska vrata, da se samo išunjao.
- Nije otišao ni razočaran, ni rezigniran, ne… Te poslednje dve godine, kada je i pandemija donela neki novi protokol, uživali smo s našim unukama. Znao je da sedi u dvorištu dok smo se mi igrali, posmatrao je sve to zadovoljno, mirno - zaključila je Olivera.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
