Putevi kojima su nekada prolazili građani sada su zakrčeni odsečenim granama stabala, a neke od grana čak i vise sa krošnji drveća i predstavlja opasnost za eventualne prolaznike. Vlasnik zemljišta sa šumom je Manastir Milosrdnih sestara Sv. Krst koji se takođe nalazi u blizini.
Časne sestre su prošlog leta posekle drveće na terenu označenom kao klizište i zato meštani strahuju od potencijalnih odrona. Iako se teren nalazi u širem centru Zagreba, gradske i državne službe nisu zadužene za njegovu kontrolu i nadzor. Održavanje klizišta je zadatak vlasnika, u ovom slučaju to je manastir. Zbog bespravne seče, manastir je posetio i Državni inspektorat, piše Faktograf.
Faktograf su o slučaju ilegalne seče obavestili meštani kojima je zasmetao način na koji je seča obavljena. Posebno im je zasmetao nered koji ni nakon skoro godinu nakon seče nije uklonjen. Navode da se seča dogodila prošlo leto te da je obeleženo preko 100 stabala.
- Reč je o uglavnom zdravom, tehničkom drvu, oko 80 balvana je bilo izvučeno i poređano, a potom odvezeno. Sama seča trajala je skoro mesec i po dana - kazao je Faktografu čovek koji živi u obližnjoj ulici. Navodi da je teren posetila i inspekcija i da su časne sestre dobile opomenu da moraju da uspostave šumski red.
Čovek je takođe rekao kako mu je jedna od časnih kazala kako je drvo namenjeno za prodaju kako bi se prikupila sredstva za izgradnju hospicija na Vrhovcu. Da časne sestre skupljaju novac za hospicij može se proveriti na internetu gde piše da su ovih dana organizovale donatorsku večeru u obližnjem hotelu. Isto su napravile i krajem prošle godine, prenosi hrvatski Indeks.
Pročitajte još
Faktograf je upitao Hrvatske šume da li su upoznati sa sečom na klizištu i da li je ona obavljena protivzakonito, na šta su dobili odgovor da navedena šuma nije pod njihovom ingerencijom s obzirom na to da se nalazi na privatnom terenu. Sličan odgovor dao je i Grad Zagreb.
Faktograf je kontaktirao i časne sestre iz manastira u Vrhovcu. Tada je glavna časna sestra Finka rekla da imaju sve dozvole Ministarstva poljoprivrede nadležnog za privatne šume, da je šumski red uglavnom uspostavljen, livada očišćena i da postoji još samo jedan mali deo koje treba ukloniti iz šume.
Povodom tvrdnji da postoji opasnost od odrona, Finka je rekao da manastir postoji već 100 godina, da nije bilo klizišta i da stručnjaci ne bi rekli da treba seći drveće da je opasno.
Međutim, podatak sestre Finke o šumskom redu nije bio sasvim tačan. Iz Faktografa su 21. aprila ponovo posetili šumu i utvrdili da šumski red još nije uspostavljen jer građani i dalje ne mogu da prođu kroz to područje drveća. Osim toga, Finka je prenela netačnu informaciju kada je rekla da nema opasnosti od odrona.
Zaposleni u Hrvatska šumama preporučio šumara
Prema Elaboratu sa smernicama gazdovanja koji je poslala sestra Finka, Ministarstvo poljoprivrede označilo je 103 stabla u navedenoj šumi ukupne drvne mase oko 144.34 m3. U istoj studiji piše da se šumski red mora uspostaviti tri meseca nakon seče. Faktograf je pitao zašto još nije uspostavljen šumski red, pola godine nakon seče, gospođa je rekla da se šumar koji je obavljao posao razboleo i da trenutno ne može da završi posao.
Novinara je zanimalo i da li je u manastiru poznato da šumar nije registrovan. Sestra Finka je rekla da im je izvođača radova preporučio radnik Hrvatskih šuma LJupko Bagarić. Kaže da im je bio veliki problem da nađu radnika za radove u šumi, pa im je Bagarić ponudio pomoć.
Gde je završilo drvo?
Više od 100 stabala koja su označena imaju određenu ekonomsku vriednost. Bagarić je upitan zna li možda gde je završilo drvo, na šta je odgovorio. “Ne znam kome su one to prodale”, rekao je i kasnije naveo da ne zna gde je to završilo. "Ili u pilani ili je to poklonjeno", kazao je i dodao da je on vernik i da pomaže Crkvi bez obzira na sve.
BONUS VIDEO:
