DŽordž Stini mlađi bio je najmlađa osoba osuđena na smrt u Sjedinjenim Državama u 20. veku. Imao je samo 14 godina kada je pogubljen na električnoj stolici 1944.
Alkolu je mali grad u kojoj je tada pretežno živela radnička klasa u američkoj saveznoj državi Južna Karolina, gde su bele i crne četvrti bile odvojene železničkim šinama. Grad je bio tipičan za male južne gradove tog vremena. S obzirom na odvojene škole i crkve za bele i afroameričke stanovnike, postojala je ograničena interakcija između njih
Dana 23. marta 1944, tela Beti DŽun Biniker (rođena 1932) i Meri Eme Temz (rođena 1937) pronađena su u jarku na afroameričkoj strani Alkolua nakon što se devojčice nisu vratile kući prethodne noći.
Obe devojčice premlaćene su nasmrt nepoznatim oružjem, za koje se različito navodi da je komad tupog metala ili šiljak za prugu. I Biniker i Temz su pretrpele tešku traumu tupim predmetom, što je rezultiralo prodorom lobanje obe devojčice. Prema izveštaju lekara, ove rane „nanete su tupim oruđem sa okruglom glavom, veličine čekića“.
Devojke su poslednji put viđene kako se voze biciklima tražeći cveće. Dok su prolazili pored imanja Stinijevih, navodno su pitale DŽordža Stinija mlađeg i njegovu sestru Ejmi da li znaju gde da nađu određeni cvet, pisao je CNN.
Pročitajte još
Prema Ejminim rečima, ona je bila sa Stinijem u vreme kada je policija kasnije utvrdila da su se ubistva dogodila.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Gradom je kružila glasina da su se devojke svratile u kuću ugledne bele porodice istog dana kada su ubijene, ali to nikada nije potvrđeno. Policija nikada nije ni tražila belog ubicu.
DŽordž i njegov stariji brat DŽon uhapšeni su zbog sumnje da su ubili devojčice. DŽona je policija pustila, ali je DŽordž zadržan u pritvoru. Nije mu bilo dozvoljeno da vidi svoje roditelje sve do suđenja i kasnije osude.
DŽordž je optužen za ubistvo dve bele devojčice, stare 8 i 11 godina, a tokom suđenja, pa sve do dana pogubljenja, u rukama je nosio Bibliju, tvrdeći da je nevin.
Policija je tvrdila da je DŽordž Stini mlađi priznao ubistvo Biniker i Temz nakon što je propao njegov plan da ima odnose sa jednom od devojčica. Prema rukom pisanoj izjavi, policajac koji je uhapsio dečaka zvao se NJuman i bio je zamenik okruga Klarendon. On je tvrdio da je Stini mlađi priznao ubistvo devojčica.
Suđenje
Ceo postupak protiv DŽordža Stinija, uključujući izbor porote, održan je 24. aprila 1944. Stinijev sudski zastupnik bio je Čarls Plovden, poreski komesar koji se borio za izbor na lokalnu funkciju. Plovden nije osporio izjave policajaca koji su svedočili da je Stini priznao dva ubistva, niti je pokušao da odbrani Stinija. On takođe nije osporio ni dve različite verzije Stinijevog usmenog priznanja. U jednoj verziji, Stinija su napale devojčice nakon što je pokušao da pomogne jednoj od njih koja je pala u jarak, a on ih je ubio u samoodbrani. U drugoj verziji, pratio je devojke, prvo napao Meri Em, a zatim Beti DŽun. Ne postoji pisani zapis o Stinijevom priznanju osim izjave zamenika NJumena.
Osim svedočenja trojice policajaca, tužioci su na suđenju pozvali tri svedoka: sveštenika Frensisa Betsona, koji je otkrio tela dve devojčice, kao i dvojicu lekara koji su obavili obdukciju. Sud je dozvolio raspravu o "mogućnosti" silovanja zbog modrica na genitalijama jedne od ubijenih devojčica.
Stinijev branilac, sa druge strane, nije pozvao nijednog svedoka, nije unakrsno ispitivao svedoke i ponudio je malu ili nikakvu odbranu. Suđenje je trajalo svega dva i po sata, a svi porotnici su bili belci.
Posle desetak minuta većanja, porota je proglasila Stinija krivim za ubistvo. Sudija Filip H. Stol osudio je Stinija na smrt strujnim udarom. Ne postoji transkript sa suđenja, niti je DŽordžov branilac uložio žalbu, piše Allthatsinteresting.
Foto: South Carolina Department of Archives and History
Dečakovi roditelji, kao ni ostali Afroamerikanci, nisu pušteni u sudnicu, a nakon suđenja, prema nekim podacima, čak su i proterani iz tog gradića.
Pre pogubljenja, DŽordž je u zatvoru proveo 81 dan, a nije mogao da vidi roditelje. Držan je u samici udaljenoj oko 50 kilometara od rodnog grada, sam i bez ikoga sa kim bi mogao da razgovara. Pored toga, i tokom saslušanja bio je sam, a ono je proteklo bez prisustva roditelja ili advokata. Iako Šesti amandman garantuje pravnog savetnika, ovo se nije poštovalo sve do presude Vrhovnog suda Sjedinjenih Država iz 1963. godine u predmetu Gideon protiv Vejnrajta koja je izričito zahtevala zastupanje u toku krivičnog postupka.
Stini je pogubljen u petak, 16. juna 1944. u 7:30. Ubio ga je strujni udar od preko pet hiljada volti.
Presuda za ubistvo poništena 70 godina kasnije
Sedamdeset godina kasnije, sudija u Južnoj Karolini je konačno dokazao njegovu nevinost. Greda kojom su ubijene devojčice bila je teža od 19,07 kilograma. Zbog toga je bilo nemoguće da Stini može da je podigne, a kamoli da udari dovoljno jako da ubije dve devojke.
Ponovno ispitivanje Stinijevog slučaja počelo je 2004. godine, a nekoliko pojedinaca i Pravni fakultet Univerziteta Nortistern zatražili su sudsku reviziju. Stinijeva presuda poništena je 2014., sedamdeset godina nakon što je pogubljen, presudom suda u Južnoj Karolini da nije dobio pravično suđenje i da je zbog toga pogrešno pogubljen.
Slučaj DŽordža Stinija se često pominje u debati o upotrebi smrtne kazne u Sjedinjenim Državama , posebno u argumentima protiv smrtne kazne, zbog opšteg uverenja da je Stini nevin i pogrešno pogubljen .
U januaru 2022, predstavnik države Južne Karoline Cezar Meknajt predstavio je zakon nazvan po Stinijeju, kojim bi država Južna Karolina platila 10 miliona dolara porodicama pogrešno pogubljenih ako njihova osuda bude posthumno poništena.
Smatra se da je Stiven King bio inspirisan ovim slučajem kada je pisao knjigu "Zelena milja", koja je potom i ekranizovana u vidu istoimenog filma u kojem glavnu ulogu igra Tom Henks.
BONUS VIDEO:
