Nikifor je rođen kao plemić, njegov otac Teodor bio je visoki činovnik na carskom dvoru.

Nikifor je kada je odrastao ostao na dvoru i službovao nekoliko godina imavši isto zvanje kao i njegov otac. Kada je odlučio da ostavi dvor otišao je do obale Bosfora i tamo sagradio manastir. Upravljao je manastirom, ali nije postao monah pod izgovorom da je nedostojan, iako je hrišćanskim životom služio kao uzor monasima.

Kada je umro patrijarh Tarasije, Nikifor je izabran za patrijarha i protiv svoje volje. Odmah po izboru primio je monaški čin. Ustoličen je u Svetoj Sofiji kao patrijarh 806. godine. To je bilo za vreme vladavine cara Nikifora, koji je ubrzo potom otišao u rat protiv Bugara i poginuo.

Nekoliko godina kasnije od cara Lava Jermenina Nikifor je proteran sa prestola na ostrvo Prokonisos. Tu je proveo život u oskudici i zlopaćenju trinaest godina, a potom se prestavi i ode ka Gospodu 828. godine.

Godine 846. mošti svetog Nikifora prenete su u Carigrad.

Ne oklevajući, presveti patrijarh uze prezvitere i monahe, i pođe na ostrvo Prokonis, praćen mnoštvom naroda. I kad stiže u manastir svetog mučenika Teodora, otvori grob svetog Nikifora, i svi videše česno telo njegovo, posle devetnaest godina od dana sahrane, potpuno čitavo, bez ikakvog znaka truljenja i pušta iz sebe divan miris.

Prema narodnim verovanjima danas treba da se ušiva odeća, a dobro je i da se zapale sveće za preminule.