Međutim, nakon tragičnih majskih događaja neophodno je bilo precizirati i formalizovati postupanje, definisati nove situacije i unaprediti procedure postupanja u kriznim situacijama.

- Iako određene krizne situacije ne možemo predvideti, svakako možemo raditi na osnaživanju, jačanju zaposlenih u školama za blagovremeno reagovanje u kriznim situacijama u cilju ublažavanja i minimiziranja posledica koji krizni događaj može da ima po fizičko i mentalno zdravlje učenika i zaposlenih i po organizaciju rada i funkcionisanje ustanove - rekla je ministarka i naglasila da upravljanje stresnom situacijom može da umanji posledice stresnog događaja. Pravilnikom je predviđeno da škole imaju Tim za krizne događaje, koji je podtim, odnosno deo Tima za zaštitu od nasilja, kao i program postupanja ustanove u kriznim događajima, koji se izrađuje kao obavezni i sastavni deo programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Definisane su krizne situacije koje na direktan ili indirektan način mogu pogoditi školsku zajednicu, kao i koraci postupanja u vreme i nakon kriznog događaja. Jasno je definisana uloga članova Tima za krizne situacije, kao i uključivanje i saradnja sa drugim institucijama i ustanovama iz spoljašnje mreže zaštite (policija, hitna pomoć, vatrogasci, zdravstveni i socijalni sistemi i dr.)

- Ovako precizirano postupanje i uloge omogućavaju bolje reagovanje, izvesnost i jednoobraznost postupanja ustanova. U cilju osnaživanja zaposlenih za postupanje u kriznim događajima pripremljen je i Priručnik sa smernicama i preporukama za postupanje, organizovanje rada škola nakon kriznog događaja, kao i preporuke za komunikaciju sa učenicima, roditeljima, zaposlenima - rekla je ministarka i najavila za naredni period obuke za zaposlene na ovu temu.

Pored ovoga, pojačana je uloga Tima za zaštitu od nasilja, koji sada može procenjivati da li je neophodno da se tokom trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik udaljava iz škole, što u skladu sa novom merom iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iznosi najkraće pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

- Tim to čini uvažavajući rizike, dosadašnje ponašanje učenika i izrečene mere, posledice i okolnosti situacije, bezbednost, uzrast i razvojne karakteristike deteta i sl. - objašnjava Đukić Dejanović i dodaje da su pojašnjene i procedure postupanja kada su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom učesnici nasilnih situacija jer procedure moraju uvažiti nivo razvoja deteta.

Precizirano je postupanje u situacijama kada učenici vrše bilo koji oblik nasilja prema zaposlenima, zbog kog se sada uvek primenjuju mere i aktivnosti propisane za treći, najozbiljniji nivo vršnjačkog nasilja (direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak, obaveštavaju se roditelji i spoljašnja zaštitna mreža).

Izmene Pravilnika o postupanju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje dodatni akcenat stavljaju na preventivne aktivnosti u školi koje uključuju i roditelje i zaposlene, obavezu stručnog usavršavanja zaposlenih, ali i bolje planiranje programa zaštite na osnovu analize stanja, aktuelnih potreba škola i evaluacije rezultata prethodnog programa zaštite, što je preporuka Državne revizorske institucije. Pojedine izmene se odnose na preciziranje postupanja u situacijama digitalnog nasilja i situacijama sumnje ili saznanja o trgovini ljudima. U izradu ovog podzakonskog akta, pored nadležnih institucija, bili su uključeni i predstavnici reprezentativnih sindikata, strukovnih udruženja psihologa i pedagoga, stručna javnost - saopštili su iz Ministarstva prosvete.

BONUS VIDEO

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".