Otišao je iskreni prijatelj Srba, stranac koji je Srbiji poklonio srce u teškim vremenima kada su joj mnogi okretali leđa.

Rođen 18. oktobra 1950, ovaj vizantolog i predavač istorije umetnosti i srpskog jezika na Univerzitetu u rodnom gradu, opčinjen srpskom srednjovekovnom umetnošću, u 51. godini primio je pravoslavlje. Krstili su ga 2001. naši monasi na Svetoj Gori i dali mu ime - Sava Hilandarac. Tako i na zvaničnoj stranici Univerziteta Okajama piše: profesor Mićitaka Sava Suzuki.

U Evropu, u Moskvu, prvi put je došao kao student pre više od pola veka. Kada je video Kremlj i mnoge pravoslavne svetinje u ruskoj prestonici, zadivljen - odlučio je da izučava vizantijsku umetnost, srednjovekovni ikonopis i freskopis. Ubrzo je doputovao u Srbiju, na specijalizaciju kod čuvenog profesora Vojislava Đurića. Naučio je tada prve reči na našem jeziku. Upoznao Beograd, zanemeo pred lepotom Studenice, Žiče, Gračanice...

- Ovde sam pronašao drugu domovinu. Mićitaka i Srbija. Veza koja nikada neće biti pokidana. Za Srbiju me je vezalo što sam ovde pronašao koren evropske kulture. Dok je Zapad sav okrenut materijalnom, kod vas se, a da niste ni svesni, očuvalo duhovno. Postoji ravnoteža. U Rusiji me je oduševila vizantijska umetnost. Posebno ikone. A kad sam došao u Srbiju otkrio sam da je vizantijska umetnost ovde još lepša, autentičnija, da nigde na svetu ne postoje veća remek-dela - govorio je za "Novosti" 2015. profesor Mićitaka.

Foto: N. Fifić

 

 

SAHRANA U NEDELJU U OKAJAMI

PROFESOR Suzuki Mićitaka - Sava Hilandarac, biće sahranjen sutra u pravoslavnoj crkvi u Okajami. Na večni počinak biće ispraćen u krugu porodice, a opelo će, po želji profesora, služiti poglavar Japanske pravoslavne crkve, arhiepiskop tokijski i mitropolita celoga Japana - Serafim.  

Kada je prvi put video Studenicu, pričao je da je bio potresen njenom lepotom:

- Bez dileme tvrdim da je Studenica vrhunac evropske srednjovekovne umetnosti.

Pomagao je da japanska vlada više puta odobri pomoć za projekte obnove manastira na jugu Srbije. Da bi lepotu srpskih svetinja predstavio sunarodnicima, na japanski je, 1995. sa Kazuom Tanakom, preveo monografiju "Hilandar" Dimitrija Bogdanovića, Dejana Medakovića i Vojislava Đurića. To je njegovo kapitalno delo.

Izdejstvovao je i da Univerzitet Okajama decenijama finansira boravak naših akademaca i profesora tamo, gde usavršavaju japanski jezik i kulturu. Da bi broj akademaca iz Srbije bio veći, krajem 2014, u Beogradu je osnovao i Društvo prijatelja Univerziteta Okajama, a na ozvaničenje prijateljstva došao je i profesor Kijošo Morita, tadašnji rektor tog univerziteta.

Na reveru profesora Suzukija uvek je bio Orden srpske zastave trećeg stepena. Sa ponosom ga je nosio. Nagrađen je za "zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Japana". 

BONUS VIDEO

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".