Desetar Jugoslovenske narodne armije, 19-godišnji Bahrudin Kaletović postao je simbol ratnih sukoba u Sloveniji 1991. godine nakon televizijskog priloga Jutela.
Bahrudin je rođen 1971. godine u Tuzli, a postao je poznat široj jugoslovenskoj javnosti u jeku ratnog sukoba u Sloveniji.
U trenutku sukoba u Sloveniji, bio je na odsluženju redovnog vojnog roka u Karlovcu, te je kao desetar 306. lakog artiljerijskog puka PVO 10. korpusa JNA poslat u Sloveniju. U ranim satima 27. juna 1991. godine 306. Laki artiljerijski puk PVO prešao je slovenačku granicu kod Metlike, da bi odmah potom bio napadnut od pripadnika Teritorijalne odbrane Slovenije.
Novinar Jutela Ivica Puljić intervjuisao je Bahrudina na liniji vatre na Krakovskem gozdu, dok je mladi vojnik ležeći u šumi držao položaj. Taj dvominutni intervju, a i sam Bahrudin, ušli su u kolektivno sećanje svih koji su te večeri gledali Jutelov prilog.
Foto: Jutjub printskrin/Nataša Kostić
Tada devetnaestogodišnjeg mladića, vojnika Bahrudina Kaletovića pitali su:
- Da li znaš zbog čega se vodi ova bitka?
- Ma, otkud znam. Koliko ja to kužim, oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo. Samo se molim Bogu živ da ostanem, da se vratim u kasarnu - odgovorio je Kaletović i u samo jednoj rečenici obesmislio čitav građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.
Bahrudin je kao desetar bio zadužen za tri mlada vojnika, ali nažalost sva trojica su poginula tokom tog sukoba. Sam Bahrudin je par dana kasnije bio zarobljen od pripadnika TO Slovenije, a prema rečima njegovog strica, prema Bahrudinu su se u zarobljeništvu dobro odnosili.
Nešto kasnije, Bahrudin i preostali zarobljeni vojnici dobili su civilnu odeću i pušteni su svojim kućama. Posle nekoliko dana odmora u rodnoj Tuzli, Bahrudin i ostali tuzlanski regruti su dobili pozive da se jave u JNA, kako bi doslužili ostatak vojnog roka.
Foto: Arhiva Novosti
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Kaletović je bio poslat u Đakovo gde je služio ostatak vojnog roka kao deo 17. korpusa JNA. U Đakovu je bio u vojničkom orkestru, ali ni ovaj put nije prošao mirno.
Bahrudin je i u Đakovu bio zarobljen, sa celom svojom jedinicom, posle čega se rat u Hrvatskoj rasplamsao, iako kao član vojničkog orkestra nije bio na samoj liniji fronta. Na njegovu sreću, ubrzo je pušten na slobodu.
Foto: Profimedia
"Skinuo” se iz vojske 29. novembra 1991. godine, na Dan Republike koja je tada samo formalno postojala.
Na početku rata u Bosni i Hercegovini, Kaletović se prijavio u rezervni policijski sastav. Prema vlastitom svedočanstvu tokom rata u BiH je bio vezista, često na prvoj liniji fronta gde je video, kako je govorio, pravi pakao. Demobilisan je po završetku ratnih sukoba 24. aprila 1996. godine.
Foto: Arhiva Novosti
Kaletović se i oženio tokom ratnih godina, bilo je to 1993. godine, a iz tog braka mu se rodila ćerka Esmeralda i sin Damir.
Sanjao je da će biti muzičar i svirao je gitaru. Bahrudin je u vremenu posle jugoslovenskih ratova svirao sa svojom grupom u Zagrebu. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 18. juna 1998. godine, samo tri dana pošto mu je rođen sin.
Prema rečima njegovog strica Taiba Kaletovića, Bahrudin je tada otišao kolima da vrati novac ocu svog najboljeg druga Damira.
- U povratku je malo brže vozio, izleteo je s puta u krivini i udario u brdo. Stigao je samo dva puta da vidi sina i da mu da ime Damir, baš po tom prijatelju - kaže Taib i dodaje da im je proslava Damirovog punoletstva bila i srećna i tužna.
Bahrudin je iza sebe ostavio ženu, ćerku Esmeraldu i sina Damira.
- Svi pričaju kako mi je otac bio divan, želeo je sa svima da se druži i nikada se ni sa kim nije posvađao, započinje priču za „Blic” Esmeralda, ćerka Bahrudina Kaletovića.
Esmeralda nije bila ni rođena kada joj je otac kao devetnaestogodišnji vojnik iz Tuzle prvog dana rata u Sloveniji izgovorio istorijsku rečenicu u razgovoru sa reporterom tadašnje televizije “Jutel” Ivicom Puljićem.
Sudbina je htela da Esmeralda nikada u potpunosti ne upozna oca.
Foto: Jutjub printskrin/Nataša Kostić
- Imala sam svega pet godina kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći, tako da se malo toga sećam. Ono što znam o njemu čula sam od porodice i iz priča njegovih prijatelja.
- Od malih nogu voleo je gitaru, pa se time i profesionalno bavio. Imao je svoj bend i svirao je često u Hrvatskoj - priča Esmeralda, koja se sa bratom Damirom i majkom Aidom pre 18 godina preselila u Beč, gde radi kao medicinska sestra.
Kako kaže, zajedno sa bratom deli očeve stavove i razmišljanja.
- Otac mi je bio jako komunikativan i liberalan, a takvi smo i brat i ja. Mama nas je tako odgajala. Da ljude gledamo kao ljude, bez obzira na to odakle su, koje im je boje koža, u kog boga veruju ili kakav im je socijalni status - kaže Esmeralda.
Nesrećni Bahrudin poginuo je u blizini kuće svega tri dana pošto mu se rodio sin Damir.
- Završio je srednju školu za metalostrugara, kao što smo i njegov otac i ja. Međutim, nikada nije hteo da se bavi tim poslom. Uvek je govorio da su njegov život gitara i volan. Bio je veseljak i šaljivdžija. Svirao je i zabavnu i narodnu muziku, a najviše je voleo pesmu „Aida” zbog supruge - govorio je Taib Kaletović, Bahrudinov stric.
Kaletovićeva izjava je u samom startu obesmislila višegodišnji krvavi rat na prostoru bivše Jugoslavije koji je usledio. Toga je svestan i Bahrudinov stric.
- Svi koji su tada shvatali šta se događa znali su da je Bahrudinova izjava istorijska i da je rekao samo istinu o toj budalaštini - rekao je svojevremeno Taib Kaletović za “Blic”.
- Mi jesmo muslimani i ne stidimo se toga, ali nikada nismo bili nacionalisti. I dan-danas volim Jugoslaviju i za mene je Tito jedini predsednik. Bahrudinova sestra Mirela udala se za Srbina Dejana koji je rodom iz Prokuplja, a sa njim živi u Švajcarskoj - priča Taib.
Tragična priča o raspadu Jugoslavije ogleda se i kroz život nesrećnog Bahrudina koji je, nakon što je preživeo dva zarobljeništva u ratu, smrtno stradao 1998. u blizini svog doma.
BONUS VIDEO:
